f1 serbia

Revizija sezone 2009 03 decembar 2009

Brawn GP

Vodeći timovi najavljivali su strahovit početak i još jednu sezonu u nizu borbi za titulu, dok su "manji" timovi ćutali i vredno radili tokom testiranja.

Opširnije...

Written by: Goran Jermić

Ligier JS5: Žrtva birokratije 05 februar 2011

ligier2-1

Firmu Ligier osnova je 1968. Guy Ligier (Gaj Lizije) , bivsi igrač ragbija i vozač trkačkih automobila.

Opširnije...

Written by: Ljubomir Ivanović

Daniel Ricciardo za F1-Serbia.com: “Formula 1 je moja strast” 06 jul 2011

daneil_RICCIARDO

Mladi Australijanac je izjavio za naš sajt kako je došao do Formulu 1.

Opširnije...

Written by: Nikola Nedeljković

Alfa Romeo V10: Prvi V10 motor za Formulu 1 17 mart 2011

alfa_romeo_naslovna

Renault RS01 sa V6 turbo motorom zapremine 1.500 ccm debitovao je na VN Velike Britanije 1977. godine, 10. trke te sezone, od 17 ukupno.

Opširnije...

Written by: Ljubomir Ivanović

Pedesete u Formuli 1 18 oktobar 2011

1950: Nino Farina prvi šampion Formule 1	.	1951: Fangiova prva titula

Svetsko prvenstvo Formule 1 po prvi put je održano 1950. godine, a samo sedam trka se bodovalo za šampionat. Prvom sezonom dominirali su vozači Alfa Romea, Farina, Fangio i Fagioli, dok je Ferrari čekao svoju priliku.		Alfa Romeo nastavlja sa odličnim tempom, ali Ferrari je sve bliži prošlogodišnjim šampionima. Mehanički problemi su ga prošle godine udaljili od titule, ali 1951. godine Juan Manuel Fangio dominira i osvaja svoju prvu titulu u karijeri.

1952: Ferrarijeva i Ascarijeva dominacija		1953: Ascari u dominantnom Ferrariju brani titulu

Ferrari se ove godine dobro snašao sa novim pravilima iz Formule 2 i potpuno dominirao trećom sezonom Formule 1. Alberto Ascari je pobedio na svakoj trci na kojoj je učestvovao i postao svetski šampion. Povređeni Fangio je mogao samo sa strane da posmatra trke.		Alberto Ascari je uspeo da odbrani titulu svetskog šampiona sa Ferrarijem, u drugoj i poslednjoj sezoni gde su važila pravila iz Formule 2. Međutim, Fangio se vratio trkama sa Maseratijem i nagovestio četvorogodišnju dominaciju "el Maestra".

1954: Fangiova druga titula i Marimonova smrt		1955: Mercedesova dominacija u senci Le Mans tragedije

Mercedes se konačno vraća trkama, a u Formuli 1 na snagu stupaju nova pravila. Juan Manuel Fangio i njegov W196 "srebrna streala" su bili nezaustavljivi. Međutim, Britanci su pronašli novi zvezdu, Strilinga Mossa.		Mercedes, Fangio i Moss dominiraju sezonom, ali njihova dominacija ostaje u senci trategedije na Le Mans trci, kada gine preko 80 ljudi. Mercedes je kasnije objavio povlačenje iz sporta.

1956: Collins pomaže Fangiju da dođe do četvrte titule		1957: Moss impresionira, ali Fangio odnosi titulu

Nakon povlačenja Mercedesa, Fangio se prelazi u Ferrari i osvaja četvrtu titulu svetskog šampiona. Međutim, Argentincu je bilo potrebno malo sreće i neverovatna darežljivost novog timskog kolege, Petera Collinsa.		Fangio je osvojio petu titulu svetskog šampiona i poslednju titulu za Maserati. Ali prave zvezde ove godine su bili Stirling Moss i Vanwall tim, koji su uspeli da ostvare tri pobede. Ferrari se očajnički borio da održi korak sa vodećim timovima.

1958: Hawthorn postaje šampion u tragičnoj sezoni		1959: Cooperova snaga omogućava Brabhamu titulu

Mike Hawthorn je pobedio Stirlinga Mossa, ali njegov uspeh i titula su ostala u senci smrti njegovog kolege i projatelja, Petera Collinsa. Mike se nakon završetka sezone povukao iz Formule 1, a ubrzo nakon toga je poginuo u saobraćajnoj nesreći.		Stari poredak je zauvek promenjen kada je Jack Brabham sa Cooper-Climax bolidom došao do titule 1959. godine. To je bila prva titula koju je osvojio automobil sa motorom smeštenim pozadi. Revolucija je počela baš tada.

1960: Jack Brabham i Cooper ponovo dominiraju	.	1961: "Ajkulin nos" dominira novim pravilima

Jack Brabham je uspeo da odbrani titulu u Cooper bolidu, dok se Lotus predstavio kao sila u nastajanju. Sredinom sezone, Stirling Moss doživljava nesreću, koja ga udaljava sa nekoliko trka i tako ga udaljava iz borbe za titulu.		Sa novim pravilima se najbolje snašao Ferrari, tako da je italijanski tim dominirao sezonom. Phil Hill je postao šampion, ali je njegova titula praćena tragičnim događajem u Monzi, kada je njegov timski kolega Wolfgang von Trips izgubio život u nesreći.

1962: Hillov i BRM-ov trijumf		1963: Nezaustavljivi Jim Clark

Zvezde nisu bile na Ferrarijevoj strani, a za titulu su se borili BRM i Lotus. Graham Hill je pobedio Jima Clarka i osvojio svoju prvu titulu šampiona, na početku drugog zlatnog doba britanskih timova.		Ova sezona je bila nezaboravna za Jima Clarka i Team Lotus. Clark je pobedio na čak sedam trka. To je bila najupečatljivija pobeda u šampionatu, još od Ascarijeve titule iz 1952. godine.

1964: Surtees šampion na dva i četri točka		1965: Lotus i Clark ponovo trijumfuju

John Surtees će ostati upamćen u trkačkoj istoriji, jer je bio prvi čovek koji je osvojio šampionske titule na dva i četri točka. U uzbudljivom finalu sezone u Meksiku, Surtees je završio na drugom mestu, ispred Grahama Hilla i Jima Clarka, i tako došao do titule šampiona.		Nakon što je ostao bez titule 1964. godine, Clark sa Lotusom postaje dvostruki šampion 1965. godine, a takođe odnosi pobedu i na trci Indy 500. Na kraju godine se usvajaju novi propisi po pitanju motora, a to još jednom signalizira početak nove ere.

1966: Nova pravila i Brabhamova treća titula		1967: Hulme osigurava Brabham timu drugu titulu

1966. godine se sve menja, u Formulu 1 ulaze trolitarski motori. Jack Brabham se snažao najbolje od svih i došao do svog trećeg naslova. To je ujedno i prvi put, da jedan vozač dođe do titule vozeći za svoj vlastiti tim.		Kombinacija Brabham-Repco postiže drugu uzastopnu titulu zahvaljujući Denny Hullmeu, ali glavni fokus ove godine je bio dolazak Cosworthovog DFV motora. Cosworthov motor u paketu sa Lotus 49 šasijom je označio početak jedne ere.

1968: Clark gine, a Hill postaje dvostruki šampion		1969: Stewart nepobediv u Matri

Sponzorstva i krila stupaju na F1 scenu, ali nova dešavanja u Formuli 1, ostaju u senci smrti Jima Clarka na trci Formule 2. Nakon gubitka jednog od navećih vozača F1, Graham Hill dolazi do svoje druge titule.		Jackie Stewart i Ken Tyrrellov Matra-Ford tim dolaze do šampionskih titula, jer niko nije mogao da im parira. Od samog početka sezone je bilo izvesno, da će Stewart biti čovek koji će se boriti za titulu.

1970: Jochen Rindt, prvi posthumni šampion		1971: Dominacijom Stewart dolazi do druge titule
	.
Jochen Rindt i Lotus su bili lideri šampionata, kada je Austrijanac poginuo u Monzi. On je postao prvi posthumni šampion. U ovoj mračnoj sezoni, poginula su još dva vozača, Bruce McLaren i Piers Courage.		Jackie Stewart osvaja drugu šampionsku titulu, zahvaljujući dominantnim performansama Tyrrella. Ali i ova godina, u Formuli 1, je obojena tugom, jer su nastradala dva najbrža i napopularnija vozača.

1972: Fittipaldi postaje najmlađi šampion		1973: Stewartova treća titula u senci tragedije

Lotus se ponovo vratio na najviši stepenik podijuma. Njihova zvezda u usponu, Emerson Fittipaldi je postao najmlađi svetski šampion. Niko nije mogao da parira tandemu Fittipaldi-Lotus, tokom duge sezone.		Jackie Stewart je došao do do treće titule, nakon naporne borbe sa Lotusom. Britanac je na kraju sezone odlučio da napusti F1. Još jednom su sezonu obeležili smrtni slučajevi, poginuli su Francois Cevert i debitant Roger Willamson.

1974: Fittipaldi ostvaruje prvu titulu za McLaren		1975: Lauda dominira, a Hill gine

Ovo je bio jedan od najneizvesnijih šampionata u poslednjih nekoliko godina, za titulu su se borili Fittipaldi i Regazzoni. U dramatičnom finalu, Fittipaldi je došao do druge titule, a McLaren do prve konstruktorske.		Niki Lauda sjajnim stilom dominira sezonom. To je bila prva Ferrarijeva titula u poslednjih 11 godina, još od Surteesove titule iz 1964. godine. Na kraju sezone u avionskoj nesreći je poginuo Graham Hill.

1976: Lauda doživljava nesreću, a Hunt osvaja titulu		1977: Doslednost obezbeđuje Laudi drugu titulu

Ova sezona će ući u istoriju, kao jedna od najdramatičnijih sezona u Formuli 1. Niki Lauda je preživeo strašnu nesreću u Nemačkoj, međutim ubrzo se vraća na stazu. Titula je odlučena na poslednjoj trci u Japanu, gde su se borili Hunt i Lauda.		Niki Lauda sigurno nije bio najbrži vozač, ali je bio konstantan, a i Ferrari je bio pouzdan. On je uspeo da odoli veoma konkurentnom Andrettiju, Huntu i Scheckteru.

1978: Trijumf i tragedija za Lotus		1979: Scheckter dolazi do titule

Mario Andretti je osvojio titulu sa sjajnim chapmanovim Lotus 79 bolidom. Ali, to je bila godina pomešanih osećanja za Maria, njegov timski kolega, Ronnie Peterson je poginuo u prvom krugu trke za VN Italije.		Bolidi sa "ground-effectom" su preuzeli scenu Formule 1, iako su neki imali bolje prijanjenje od drugih. U veoma konkurentnoj sezoni, Ferrarijeva pouzdanost je donela titulu Jody Scheckteru.

1980: Jones pobeđuje Piqueta u borbi za titulu	.	1981: Piquet dolazi do prve titule

Alan Jones je trijumfovao u Svetskom prvenstvu 1980. godine, uprkos velikoj borbi sa Nelsonom Piquetom. Međutim, po prvi put u svojoj istoriji, politika Formule 1 je počela da privlači gotovo istu pažnju, kao i sam sport.		Nelson Piquet se uspešno osvetio Alanu Jonesu 1981. godine, osvojivši svoju prvu titulu, kao i prvu titulu za Brabham, od kada je Bernie Ecclestone preuzeo kontrolu nad timom. Nažalost, van staze na naslovnim stranama dominiraju sporovi.

1982: Rosberg dolazi do titule sa jednom pobedom		1983: Piquetova druga titula

1982. godina se pokazala kao jedna od najburnijih i najtragičnijih sezona u Formuli 1. Keke Rosberg je postao prvi čovek od 1964. godine, koji je osvojio titulu sa samo jednom pobedom u sezoni.		Nova pravila donela su zabranu "ground-effecta", što je za rezultat imalo smanjenje aerodinamičkog potiska, tako da su turbo motori bili od suštinskog značaja. Ove godine se uvodi dolivanje goriva tokom trke i rađa se taktiziranje. Bolidi su počinjali trku sa pola rezervoara, time su imali brzinu i manje trošenje guma. Prvi tim koji je ovo iskoristio je bio Brabham.

1984: Lauda iskustvom pobeđuje Prosta		1985: Treća sreća, Prost osvaja šampionat

Niki Lauda je zahvaljujući iskustvu pobedio mlađeg i bržeg timskog kolegu, Alaina Prosta, u borbi za titulu. Ovo je bila prva, od mnogiih uspešnih McLarenovih godina.		Alain Prost 1985. godine konačno dolazi do titule, nakon što mu je ona izmicala u prethodne dve godine. Francuz je obezbedio svoju prvu titulu na kraju veoma konkurentne godine u McLaren-TAG timu. Ništa ga nije moglo zaustaviti.

1986: Mansell gubi titulu u poslednjoj trci		1987: Piquet osigurava treću titulu

Bila je ovo najdramatičnija sezona u poslednjih nekoliko godina. Mansell i Piquet su vodili borbu tokom cele godine, ali u poslednjoj trci Mansellu je eksplodirala guma, a Piquet se iz predostrožnosti zaustavio, tako da Prost dolazi do druge šampionske titule.		Timske kolege, Nelson Piquet i Nigel Mansell borili su se za titulu ove sezone. Englez je bio veoma jak kandidat, sve dok ga nije zadesila nesreća u Japanu. Piquet je proslavio titulu, čak i pre početka trke.

1988: Senna pobeđuje u Japanu i odnosi titulu		1989: Nakon sudara u Japanu, Prost postaje šampion

Alain Prost je osvojio više poena od timskog kolege, Ayrtona Senne, ali je Brazilac mogao da računa na najboljih 11 rezultata iz 16 trka, štaviše on je imao osam, a Prost sedam pobeda.		McLaren je gazio sve pred sobom. Ovoga puta red je bio na Alaina Prosta da ubeleži titulu, njegovu treću u karijeri. Međutim, ove sezone su odnosi između njega i Senne kulminirali.

1990: Sudar u Japanu ponovo odlučuje šampiona		1991: Senna pobeđuje Mansella i osvaja treću titulu
	.
Sennin i Prostov odos se pogoršavao treću sezonu za redom. Kao i 1988. godine, Brazilac je odneo titulu. Ali, u jednom trenutku izgledalo je kao da neće ni startovati sezonu.		Ayrton Senna i McLaren drugu godinu za redom osvajaju titule. Nigel Mansell nije napustio Formulu 1, kao što je najavio polovinom prošle sezone, već prelazi u Williams, koji je bio u veoma jakoj formi. On je bio jedini koji je mogao da parira brzom Brazilcu 1991. godine.

1992: Mansell konačno dolazi do titule		1993: Prost napušta F1, nakon osvajanja četvrte titule

Ovo je bila godina u kojoj je Nigel Mansell pokazao trkačkom svetu da je sposoban da postane šampion. Retko koji vozač je dominirao sezonom, kao što je on to učinio.		Opet smo gledali dominaciju jednog vozača i opet je to bio vozač Williamsa, ali ovog puta je to bio Alain Prost. On je napravio jednogodišnju pauzu, povratio svoju staloženost i strast za trkama, vratio se i osvojio četvrtu titulu.

1994: Schumacherova prva titula u senci smrti legende		1995: Rođeno je novo rivalstvo, Schumacher pobeđuje Hilla

Bila je ovo veoma loša i tužna godina u Formuli 1, prvenstveno zbog smrti Ayrtona Senne, a i zbog brojnih kontroverzi. Titula je odlučena u Adelaidi, nakon sudara Schumachera i Hilla. Schumacher je postao 24. šampion Formule 1.		Williams protiv Benettona. Damon Hill protiv Michaela Schumachera. Vozač sa najviše pol pozicija je ostao bez titule. Bilo je dosta akcije, a mladi Nemac je došao do druge uzastupne titule svetskog šampiona.

1996: Hill postaje šampion, kao njegov otac		1997: Taktika nije uspela da zaustavi Villeneuvea

Damon Hill je imao misiju, da postane šampion Formule 1, kao i njegov otac. To mu se ostvarilo 1996. godine. Prethodne dve godine su dominirali Schumacher i Benetton, a ove sezone je Hill iskoristio moć Williamsa.		Schumacher je bio vema blizu osvajanja treće titule, ali ga pobeđuje Jacques Villeneuve na poslednjoj trci.

1998: Hakkinenova prva titula		1999: Leteći Finac ponovo trijumfuje

U šampionatu Formule 1 se oduvek vodila borba između pojedinaca, međutim 1998. godina se vodila epska borba između Hakkinena i Schumachera, a bila je praćena borbom McLarena i Ferrarija.		Na početku ponovo borba Hakkinena i Schumachera. Ali onda je Nemac slomio nogu na polovini sezone, pa je Hakkinenov najveći neprijatelj bio Eddie Irvine, sa kojim se borio do poslednje trke.

2000: Početak milenijuma, početak Schumacherove ere		2001: Ferrari dominira, ostali zabrinuti
	.
Ferrari je konačno mogao da se opusti, prvi put nakon 1979. i Jody Schecktera, je osvojio vozačku titulu. Ko bi drugi mogaoto da uradi nego li Michael Schumacher.		Ako je neko mislio da će Schumachera sprečiti u osvajanju druge uzastopne titule sa Ferrarijem, samo se zavaravao. Zaista, Nemaca niko nije mogao zaustaviti u tom pohodu, osvojio je svoju četvrtu titulu, dok je Coulthard završio na drugom mestu.

2002: Propeti konjić osigurava titulu na polovini sezone		2003: Schumacherova era se nastavlja

Od 1963. godine i Jim Clarka, nijedan vozač nije uspeo da tako dominira sezonom. Međutim, ove godine Schumacher i Ferrari su potpuno preuzeli kontrolu i titulu osigurali polovinom godine.		Četvrtu godinu za redom Schumacher i Ferrari su dominirali Formulom 1, ali ta dominacija nije bila izražena kao prethodne godine.