F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Pričali smo sa Lucom o prošlosti, sadašnjosti i planovima za budućnost.

Pre polaska na put intervju sa Lucom Filippijem nam nije bio u planu. Ali, kada smo stigli na stazu i kada samo videli da je mladi Italijan na spisku vozača za Auto GP šampionat, jednostvno smo morali da sa njim uradimo priču. Luca Filippi je vozač sa najviše startova u GP2 šampionatu, jedan od najiskusnijih mladih vozača i za njega se verovalo da je možda on sledeći Italijan koji se može naći za volanom Ferrarija.

Lucu smo zatekli u garaži Super Nova tima, koji se pored GP2 i još nekih serija trka i u Auto GP šampionatu. Možda je malo čudno, ali mi Lucu nismo očekivali da zateknemo ovde, za šta nam je on dao razumno objašnjenje, da ga je tim samo uposlio da odradi ovaj vikend Auto GP posle dobrih rezultata na VN Turske na GP2 Seriji. Filippi se još i prošle godine takmičio u ovom šampionatu, gde je pobedio na otvaranju i zatvaranju sezone, a odradio je i neka testiranja. Kako nam on objašnjava najveći razlog za ovo što radi jeste taj što želi da pomogne Super Novi kao i da je tim potpuno isti kao onaj sa kojim se takmiči u GP2 Seriji, kao i da ne zna koliko će ostati u ovom šampionatu.

Pitanje: Tvoj odnos sa timom Super Nova je odličan, ti si praktično deo njihove familije?

Luca Filippi: “Da, mi imamo odličan odnos. Ja sam sa ovim timom još od 2007. godine počevši još od mlađih serija, što je retko u današnje vereme. Mi imamo sjajanu vezu, verujemo jedno drugom i to nas gura napred. Ove godine sarađuejmo zajedno u GP2 i trenutno je sve u najboljem redu”.

Pored ponuda sa svih strana Luca Filippi se trenutno takmiči u GP2 Seriji i ponekad u Auto GP, ali ono što najviše čudi jeste to da je on sam sebi svoj menadžer, tako da se brine o poslovima i pored staze. Kako on to objašnjava to uopšte nije lak posao, sve potrebne i nepotrebne stvari u njegovoj karijeri idu dirketno preko njega, što mu daje dodatnu motivaciju za trkanjem. Do prošle godine o tim stvarima se brinuo njegov otac, ali je sada prepušten sam sebi. Trenutno nema ni neke lične sponzore na koje može da se osloni, pa se za finansijsku stituaciju sada brine tim Super Nove.

P: Da se vratimo trkanju, prema statistikama ti si vozač sa najviše startova u GP2 seriji, da li si znao za taj podatak?

LF: “Da, znao sam za to, pa mi sve još teže pada pošto nisam pobedio ni na jednog GP2 trci. Nažalost dva puta sam doneo lošu odluku po pitanju tima, tako da sam morao da menjam tim u toku sezone, što je malo skrenulo moju karijeru sa prave putanje”.

P: Koja su ta dva loša poteza koja si napravio u svojoj karijeri?

LF: “Moja prva sezona u GP2 je bila još 2006. godine a samo godinu dana pre sam osvojio šampionat sa Durangom u F3000, pa sam mislio da je dobro ostati nadalje sa njima, jer su oni imali mog inžinjera koji je dugo radio samnom i to je bio tim koji je poznavo mene i moje sposobnosti. Ali zbog nekih sponzorskih ugovora morao sam da potpišem za Coloni, što je bila jedna veoma teška situacija za mene, tako da smo posle samo nekoliko trka odlučili da raskinemo saradnju, pa kako Durango nije imao slobodno mesto ja sam morao da idem u BCN (sadašnji Ocean Racing Tehnology) tako da mi je ta sezona propala. U tom trenutku ta dva tima (Coloni i BCN) nisu bila u mom planu, ali mislim da bi sve bilo bolje da sam nastavio sa Durangom. 2008. sam bio Hondin vozač, pa sam bio pritiskan da potpišem ugovor sa ARTom, koji je u to vreme bio jedan od najboljih timova u GP2, ali oni nisu bili pravo mesto za mene jer mi je trebalo drugačije okruženje pa smo nakon samo par trka odlučili da se rastanemo. Posle toga jedino slobodno mesto bilo je u Arednu, gde je uvek vladala dobra atmosfera, ali je bilo suviše kasno kako bi napravili neki dobar rezultat. Ja sam praktično dve godine za redom po pitanju tima pravio iste greške”.

Loše odluke jesu Filippijevu karijeru malo ukopale u mestu, ali ono što najviše brine jeste činjenica da nije mogao da se snađe sa ART timom, ekipom koja je izbacivala velike šampione u ovoj seriji pa i u Formuli 1. Ni Luca nije porekao to da je ART veliki tim, ali je dodao da njihov način rada nije odgovarao njegovom vozačkom stilu. Kako nam je on sam rekao, ljudi u ARTu su uvek pokušavali da ga nauče kako da vozi bolid, pričali su mu gde i kako da koči, kako da ubrza, tj davali su previše informacija vozaču, što se njemu nije svidelo. Luca je želeo da oni podese bolid prema njemu kako bi bio lakše upravljiv, što prema njegovim rečima oni nikada nisu hteli da urade.

P: Da je Honda ostala u Formuli 1 da li veruješ da bi ti bio deo tima?

LF: “Definitivno, pošto sam ja sa njima imao trogodišnji ugovor. Naša saradnja je počela još u septembru 2007. a u februaru 2008. sam potpisao taj ugovor. Ugovor je bio takav da sam postao njihov treći vozač, a tokom treće godine ugovora imao bih šansu da postanem standardan vozač F1 tima. Postojale su velike šanse da se nadjem u Formuli 1 sa Hondom, kojoj mogu da se zahvalim što mi je dala takvu priliku, jer su oni mene zapazili u GP2 Seriji, a pritom ja nisam imao nekog jakog menadžera ili sponzora već su me želeli zbog mojih vožnji. Oni su me testirali pre nego što sam potpisao bilo kakav ugovor, videli su da sam brz i da umem lepo da komuniciram sa timom. Program koji su mi nudili je bio odličan i on bi me u potpunosti spremio za Formulu 1. Sa te strane gledišta, veoma mi je žao što je Honda napustila takmičenje i to je za mene najnesrećniji trenutak u karijeri, ali to je bila njihova odluka i ja mogu samo da im se zahvalim na pruženoj šansi”.

Mlada generacija koja dolazi u GP2 Seriju je veoma obećavajuća, dobro se snalaze u bolidima i brzo prave dobre rezultate. Što se tiče Filippija on je svestan toga, zna da je talas mladih vozača dosta jak, ali se on njih ne plaši  i ne veruje da ga može snaći sudbina Giorgia Pantana, jedinog šampiona GP2 Serije koji nije našao mesto u F1 karavanu. Pre svega, kada je Giorgio Pantano osvojio GP2 šampionat, on je bio pet godina stariji od našeg sagovornika, tako da prema Lucinim rečima oni nisu u istom košu. Takodje, Filippi se slaže da je put za mlade vozače ka Formuli 1 dosta sužen sa zabranom testiranja, što se može videti na primeru Renault tima koji je umesto da se odluči za nekog maladog vozača odabrao Nicka Heidfelda.

Što se tiče nekih kontakata sa F1 timova u ovom trenutku ih baš i nema, već je skroz fokusiran na svoj GP2 program. To je pre svega njegov način rada, za koji smatra da ga može dovesti do najveće lestvice u motosportu, tako što bi napravo što bolje rezultate sa Super Novom koji bi ga preporučili za dalje napredovanje.

P: GP2 sezona je počela, koji su tvoji ciljevi?

LF: “Mislim da je staza u Turskoj jedna od težih za vožnju, gde smo pokazali dobar tempo u kvalifikacijama i trci, pa mislim da se sa timom mogu boriti za podijum na svakom trkačkom vikendu. Ne vidim razlog zašto ne bi smo bili brzi na svakoj stazi i mislim da imamo dobre šanse da se borimo za pobedu”.

S obzirom na celo njegovo iskustvo u GP2 i da jeste vozač koji za sada nosi titulu sa najviše startova u ovoj seriji, pitali smo ga da li postoji mogućnost da promeni trkačku seriju, kao što je uradio Javi Villa, koji se dugo trkao u GP2, a sada je WTCC vozač. Luca je odgovorio potvrdno i razmišlja da možda na kraju sezone promeni okruženje pa i da možda sa nekom dobrom ponudom predje na trke sa zatvorenim točkovima. Na njegovoj listi prioriteta nalaze se prvo F1 i IRL, pa tek onda Le Mans i GT šampionati, ali bi razmotrio svaku drugu dobru ponudu.

P: Kako bi opisao svoj vozački stil?

LF: “Postoje dve stvari u kojima sam jako dobar. Veoma brzo pronalazim limit, pa bi za mene odličan vikend počeo sa treninzima na mokroj stazi, pa odmah na kvalifikacije, gde bi trku počeo odmah sa punim gasom. Meni nije potrebno mnogo vremena da se sporazumem sa bolidom oko set-upa, guma i uslova na stazi. Sada dobro znam kako da podesim bolid na odgovarajući način i kako da to sve lepo prenesem inžinjerima, što mi daje mogućnost da i u lošem timu napravim veoma konkurentan bolid”.

Što se tiče omiljene staze to mesto kod njega je rezervisano za Spa-Francorchamps. Još voli i stazu u Turskoj, kao i Moncu sa koje nosi dosta lepih uspomena. Monte Karlo se takodje nalazi na njegovoj listi omiljenih staza, jer vožnjom po ulicama Monaka je ostvario jedan od svojih snova. Takodje, voli i stazu u Brnu na kojoj je pobedio na svim trkama u kojima je učestvovao.

Uzor mu je Nelson Piquet, i prema njegovim rečima on je jedini pokazivao strst za vožnjom i koji je uživao u trkanju. A što se tiče njegovog odnosa prema Ferrariju, kao što i sam Luca kaže, to je više od strasti to je san. Priča sa Lucom o Ferrariju je veoma kratko trajala, jer za njega kao Italijana to san koji je veoma teško dostići.

P: Da li bi prihvatio ponudu Ferrarija i ako oni nisu konkuretni?

LF: “Kao bilo koji Italijanski vozač morate da prihavatite ponudu Ferrarija pa iako je sve to noćna mora. Jendostavno ne možete reći ne na poziv Ferrarija”.

Od ostalih stvari koje se tiču aktivnosti van staze jesu te da Luca Filippi generalno voli sport. Igra fudbal u timu gde igraju svi vozači tokom F1 vikenda. Sa prijateljima igra odboju na pesku. Tokom zime dosta skija i vozi snoubord. Najveća strast mu je reli i  obožava tu vrstu trka, jer je njegov otac bio šampion Italije tokom 80tih, pa bi na taj način voleo da završi karijeru.

Slike: GP2 Media Centre

[Diskusija]