F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Moderna era Formule 1 počela je 1950, ali koreni su mnogo mladji.

Koreni F1 potiču od trke pionira u Francuskoj 1890-ih kroz Edwardianske godine, sumornih dvadesetih, nemačke dominacije 1930-ih i ranih posleratnih godina italijanske nadmoći. Na početku automobili su bili visoki i teški, putevi uradjeni od topljenog katrana i peska ilii drveta, pouzdanost problematična, vozači u pratnji mehaničara – obično na javnim putevima od grada do grada – koji su bili neverovatno dugi po modernim standardima.

Smatra se da je prva moto-trka održana 1895, trka na javnom putu od 1200 km, od Bordoa do Pariza i nazad, koju je osvojila Emili Levassor sa svojim Panhard et Levassor u 48 sati. Jedan od najuspešnijih vozača tog doba je Fernand Charron koji je osvojio Paris-Bordo 1899. takodje u Panhard, sa odličnom prosečnom brzinom od 48.1 km/h.

Prva trka koja je koristila oznaku „Grand Prix“ bio je Francuski Grand Prix u Le Manu 1901., osvojio je Ferencz Szisz sa Renaultom koji je prešao 700 milja sa prosečnom brzinom od 101.4 km/h. 1908 godine Targa Fiorio na Siciliji videla je pojavu „pit stopa“, plitka mesta iskopana pored staze gde su mehaničari mogli da montiraju felne na gume – veliki tehnički napredak u odnosu na ranije tehnike trajno prikačen na žice točkova. Ali i kao takvi automobili iz ranih godina bili su preteški i prebrzi za te gume. Christian Lauteschalnger je pobedio 1908. na Francuskom Grand Prixu u Dieppie-u sa vojim Mercedesom i pritom pocepao 10 guma.

1914 god. masivan motor od 4.5l napravljen od strane Merceds Daimler-Benza dominirao je na Francuskom Grand Prixu u Lyonsu – 20 krugova na 37.5 km dugoj stazi – uzevši prva tri mesta uvodjenjem kontrole vozača prema signalima iz boksa. Tokom prvog svetskog rata, trke u Evropi bile su zaustavljene, i dosta vozača je učestvovalo u trci Indianapolis 500.

Enzo Ferrari – koji je pratio tim kao menadžer i kao proizvodjač automobila Scuderia Ferrari, oformljena 1929. da se trka sa Alfa Romeom P2s – završio je drugi 1920. na trci Voiturette u Le Manu, prvoj internacionalnoj trci u Francuskoj u 6 godina.

Prva, i sve do Dan Gunreys-ove Eagle –Westlake na Spa-Francorchampu 1967 i jedina, pobeda od Američkih graditelja automobila bila je 1921. na Francuskom Grand Prixu u Le Manu od strane Jimmy Murphya, vozeći Duesnberg. Medju najboljim proizvodjačima '20-tih bio je Bugatti, koji je pobedio 8 puta za redom sa Bugattiem 35Bs na Francuskom i Španskom GP-u 1929 i u Monaku, Francuskom i Belgijskom GP-u 1930. i Fiat koji je prvi predstavio superčardžer 1923 godine.

Velika depresija ranih '30-tih dovela je do manjka novca i interesovanja za Grand Prix trke, ali tada se pojavio legendarni Tazio Nuvolaria čije su pobede u Alfa Romeu P3 "Monza" u Mille Miglia, u Monacu, i Italijanskog GP-a na Monci gde je briljirao. Njegova pobeda u Monacu 1933. bila je prva gde su startne pozicije na gridu bile odredjene kvalifikacijama.

Ali 1934. balans snaga u trkama počeo je da se premešta iz Italije u Nemačku, sa pojavom fabrika Auto Union (sada AUDI), i Mercedes-Benz, iza ogromne finansijske pomoći od vlade Trećeg Rajha i od Adolfa Hitlera.

Moćne i lepe nemačke mašine prve su uvele aerodinamuku u dizajn Grand Prix automobila, koje su pokretane od strane tajnih egzotičnih goriva. Vozeći srebrni 3-litarski V12 Auto Union, sa svojim žutim kanarskim dresom, Nuvolari je postigao nove uspehe sa ovim neverovatno dobrim automobilom – ali ništa nije bilo kao pobeda na Nemačkom GP-u na Nurburgringu 1935, gde je pobedio 9 modernih Nemačkih automobila u Alfa Romeu starom 4 godine.