Tim Drumska strela u kolevci Formule 1

IMG_prva2723

Priča o našim studentima koji su radili projekat za Formulu Student.

Davne 1950. Giuseppe Farina je vozeći Alfa Romeo 158 pobedio na VN Britanije održanoj na stazi Silverstone. Bila je to prva trka novoformiranog Svetskog šampionata Formule 1.

Ove, 2011., na tom istom Silvestoneu u klasi 2 takmičenja Formula Student drugo mesto osvojio je Tim Drumska strela (Road Arrow Team), tim Univerziteta u Beogradu. Bilo je to prvo učešće studenata iz Srbije na ovom takmičenju.

Formula Student je prestižno inženjersko studentsko takmičenje sa dugogodišnjim tradicijom u konstruisanju i izradi trkačkog automobila jednoseda sa otvorenim točkovima (open wheels).

Ove godine je učestvovalo preko 100 timove iz više od 40 zemalja. Takmičenje se organizuje u dve klase, klasa 1 – gotov trkački automobil, koji svoje kvalitete dokazuje na trkačkoj stazi i klasa 2 – projekat trkačkog automobila. U okviru ovih postoje i dve podklase, klasa 1A i 2A, koje se odnose na automobile sa smanjenom emisijom ugljenika.

A sve je počelo u septembru 2010. posetom prijatelju. Naime, Mladen Lisinac je otišao u Rijeku da poseti prijatelja Zorana Kneževića, inače studentskog pravobranioca tamošnjeg univerziteta. Ovaj ga upoznaje sa radom riječkih studenata na projektu Formula Student.

Upoznaje ga i sa PR-om tima Hrvojem Novakom (ritehracing.uniri.hr) koji mu daje dva CD-a sa prezentacijom formule. Po dolasku u Beograd, Mladen Lisinac o ovome upoznaje Ranka Stojanovića i tako počinje formiranje beogradskog tima.

U okviru Univerziteta u Beogradu 25. novembra 2010. formirano je udruženje Studentska tehnička takmičenja. Prvi projekat udruženja bio je rad na konstrukciji trkačkog automobila i formiranje Tima Drumska strela.

Članovi Tima, njih 11, su, uglavnom, studenti mašinskog fakulteta. Birani su prema znanju pokazanom na fakultetu, ali i praktičnim znanjima pokazanim van fakulteta. Pred njima je bio ozbiljan zadatak, trebalo je konstruisati trkački automobil, šasiju, vešanje, uraditi aerodinamiku, izabrati motor, prenos, kočnice, elektroniku. Motor je morao da bude maksimalne zapremine od 610 ccm. U izbor između snaznijeg i težeg motora sa 4 cilindra i slabijeg i lakšeg sa 1 cilindrom kompromis je nadjen sa V2 četvorotaktnim motorom sa motocikla Aprilija RXV 550, kome je snaga od 70 KS sa restriktorom od 20 mm, predviđenog propozicijama, smanjena na 48 KS. Za kasniji razvoj se razmišlja o upotrebi kompresora ili turbo punjača.

Menjač bi trebalo da bude firme Drexler iz Australije, diferencijal koji su sami konstruisali trebalo bi pistupiti izradi.

Zahvaljujući profesoru sa mašinskog fakulteta Branislavu Popkonsantinoviću izrađen je model prednjih i zadnjih kočionih klješta. Gume će biti Avon ili Hoosier.

Dragocenu pomoć pružio je i Zoran Stefanović, vlasnik Stefan GP tima, koji pokušava da se priključi karavanu formule 1. Osim konstrukcije potrebno je bilo uraditi i kompletan biznis plan tima, sa svim troškovima i cenom koštanja komponenti. Deo projekta je rađen na mašinskom fakuletu u Beogradu, mentor je bio Vladimir Popović, profesor na odseku za motorna vozila.

Drugi deo projekta, veći, rađen je u prostorijama Saveza studenata Beograda. Ovde se radilo dano-noćno, prostorije su bile pretvorene u spavaonicu. Sve je bilo gotovo do kraja maja, da bi 3. juna elektronskim putem bilo poslato organizatorima takmičenja.

Na takmičenje je krenuo kompletan tim, 11 članova. Deo ekipe, njih 7, krenuli su avionom.

Oni su stigli prvi. Veza u Londonu im je obezbedila prevoz taksijem od aerodroma Luton do kampa pored staze Silvertone. Sa sobom su poneli samo dva mala šatora.Drugi deo ekipe, njih četvoro, krenuli su kolima, Peugeot 406, sa prikolicom na kojoj je bila kamp oprema i šasija. Nakon vožnje koja je trajala dan i noć, uz pomoć GPS-a stiglu su neposredno pred prezentaciju projekta i svi su odahnuli. Zvanično takmičenje je bilo održano od 14. do 17. jula.

Veliku zahvalnost Tim duguje i Aleksandru Uroševiću, čuveni čika Aca, iz škole stranih jezika Kontext. Pozajmio im je projektor i zid za projekciju dimenzija 3 x 2 metra. Bez ovoga bilo bi nemoguće prikazati projekat. Prezentacija projekta se sastojala iz tri dela.

Prvi, Biznis plan – predstavila ga je Kristina Davidović. Drugi, Cost report – npr. zašto se nešto isplati praviti, a ne kupiti gotovo, predstavio je Ivan Ivanković. Treći, Design – motor, delovi, predstavio je Srđan Okanović.

Nakon toga su svi članovi tima odgovarali na pitanja. Drugo mesu u klasi 2. Veliki uspeh. Posebno imajući u vidu da im je ovo prvo učestvovanje na ovom takmičenju, kao i da su iza sebe ostavili mnogo bogatije univerzitete, odnosno ekipe.

Najveći problem Timu Drumska strela predstavljale su finansije. Ministarstvo prosvete i nauke, na osnovu javnog konkursa iz aprila ove godine za finansiranje studenstkih projekata, dodelilo im je 1,5 miliona dinara. Pomogli su ih i Modna konfekcija Rudnik, Gornji Milanovac i Saobraćajno preduzeće, Lasta Beograd.

A troškovi su bili veliki, kao i troškovi u Velikoj Britaniji. Samo kotizacija ekipe od 7 članova iznosila je 300 GBP (Britanskih Funti). Za svakog sledećeg člana plaćalo se po 30 GBP. Troškovi kampa i struje iznosili su 1.200 GBP, hrana dnevno 300 GBP. Od septembra počinje rad na sledećoj fazi projekta Tim Drumska strela. Želja je da se sledeće godine tim pojavi sa gotovom formulom i ušestvuje u klasi 1. i da osvoji prvo mesto.

Znanje je tu, što pokazuje i ovogodišnji rezultat. Nedostaju finansijska sredstva. Članovi tima se nadaju da će biti sluha u društvu za ovaj projekat koji znači afirmaciju za tim i društvo u celini. Krajnji cilj je da se sve ovo pretoči u konkretan napredak domaće industrije.