F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

1982. godina se pokazala kao jedna od najburnijih i najtragičnijih sezona u Formuli 1. Keke Rosberg je postao prvi čovek od 1964. godine, koji je osvojio titulu sa samo jednom pobedom u sezoni.

Lauda se vratio u Formulu 1, nakon dvogodišnje pauze i pridružio se John Watsonu u McLarenu. Williams je zamenio Jonesa sa Keke Rosbergom, dok je Brabham izgledao dosta bolje nego poslednjih godina, sa vozačkom postavom Paterse - Piquet. Od značajnijih promena ističe se prelazak Andrea de Cesarisa iz McLarena u Alfa Romeo, Eddie Cheevera iz Tyrrela u Ligier i Marc Surera u Arrows.

Piquet se slupao na prvoj trci u Južnoj Africi, dok je Renault sa Prostom dominirao, ali njemu se probušila guma. On se vraća i uspeva sa osmog mesta da dođe do pobede, obišavši Reutemanna i Arnouxa. Piquet je prvi prešao ciljnu liniju u Brazilu, ali su on i Rosberg diskvalifikovani, nakon protesta Ferrarija i Renaulta. Naime njihovi bolidi su bili ispod minimalne dozvoljene težine. Pobeda na trci je pripala Renaultu i Alainu Prostu.

Alain Prost pobeđuje na VN Južne Afrike

Lauda je pobedio na Long Beachu ispred Rosberga. Nakon diskvalifikacije prvog i drugog na VN Brazila FOCA timovi su se odlučili na bojkot VN San Marina, tako da je trku startovalo samo 14 bolida. Tyrrell se povezao sa novim sponzorom, italijanskom modnom kompanijom. Pironi i Villeneuve dominiraju i smenjuju se na prvom mestu, mnogi su mislili da je to šou za fanove. Međutim, Pironi je obišao Kanađanina u poslednjem krugu i došao je do pobede, tako je započela smrtonosna osveta.

Osveta se spremala na Zolderu, gde je u završnici kvalifikacija Villeneuve očajnički želeo da pobedi Pironija. Tragedija se desila. Villeneuve je udario u zadnji deo Massovog March bolida i započelo je zastrašujuće prevrtanje. Najzabavniji vozač ere je poginuo. Trka koja je bila pred nama je startovala bez Ferrarija. Watson je dva kruga pre kraja obišao Rosberga i došao do pobede, jer je Finac imao problema sa Williamsom.

Villeneuvov bolid nakon nesreće na Zolderu

Monako je bio dramatičan. Arnoux je predvodio trku sve dok se nije okrenuo na stazi, Prost je preuzeo lidersku poziciju, ali se slupao tri kruga pre kraja. Paterse je preuzeo prvu poziciju, ali se okrenuo, Pironi i de Cesaris prolaze pored njega. Krug pre kraja, Pironija je zadesio električni problem, dok je de Cesarisu nestalo goriva. Williamsova zamena Derek Daly preuzima lidersku poziciju, ali nakon udara u ogradu, odustaje od trke. Paterse dolazi do pobede.

Sledeća trka je bila u Detroitu, kolevci američke automobilske industrije. Po kišnoj trci, Watson je uspeo da dođe do pobede startujući sa 17. mesta.

Ricciardo Paterse na putu ka pobedi u Monaku

Staza u Montrealu je preimenovana u Circuit Gilles Villeneuve. Pironi je osvojio pol poziciju, međutim nije uspeo da startuje i njega je odpozadi udario vozač Osella tima, Ricciardo Paletti. Piquet je pobedio na trci, dok je, Paterse završio kao drugoplasirani. Na Zandvoortu, Ferrari je konačno mogao da slavi, Pironi je ostvario veoma finu pobedu, a i drugi vozač Patrick Tambay je imao dobar rezultat.

Na Brands Hatchu je pobedio Lauda, ali je zvezda trke bio Warwick, koji je u Tolemanu bio na drugoj poziciji, sve dok nije odustao. Trka je bila značajna za Brabham tim, jer su njihovi vozači na polovini trke išli na dolivanje goriva i zamenu pneumatika, to je bio prvi planirani pit stop u modernoj Formuli 1.

Didier Pironi na pobedničkom postolju u Holandiji sa Rosbergom i Piquetom

Arnoux i Prost su ostvarili dvostruku pobedu za Renault na VN Francuske, dok je Pironi završio na trećem mestu. Sa trećim mestom, Pironi je bio lider šampionata, sa prednošću od devet poena, pre trku na Hockenheimu. Na vlažnom treningu, Pironi je udario u zadnji deo Prostovog Renaulta i slomio je nogu. Na trci, Tambay dolazi do prve pobede u karijeri vozeći drugi Ferrari. Iza njega završavaju Arnoux i Rosberg. Trka u Austriji je bila jedna od najboljih u sezoni, gde je Lotusov vozač Elio de Angelis pobedio Rosberga za 0.05 sekundi.

Prelazak ciljne linije, de Angelis u Lotusu ispred Rosberga u Williamsu

VN Švajcarske je održana na francuskoj stazi Dijon-Prenois, Renaulti su bili na vodećim pozicijama, ali je Rosberg ipak uspeo da pobedi. Nakon Arnouxove pobede u Monzi, Watsonu je bila potrebna pobeda na poslednjoj trci u Las Vegasu, kako bi osvojio titulu. Arnoux i Prost su vodili, ali je pobeda na iznenađenje svih otišla u ruke Alboreta i Tyrrella. Watson je završio na drugom mestu, ali to nije bilo dovoljno, petoplasirani Rosberg osvaja titulu.

Sa leva na desno, Lauda, Rosberg i Prost na podijumu u Švajcarskoj

Neverovatno, 11 različitih vozača je pobedilo te 1982. godine, to se nije desilo nikad u istoriji Formule 1, ni pre, ni posle te sezone. Dakle, konkurencija je pomogla Rosbergu da dođe do titule sa samo jednom pobedom, tri druga i dva treća mesta.

(Diskusija)

	Trka	Staza	Pol pozicija	Pobednik	Konstruktor
1.	VN Južne Afrike	Kyalami	R. Arnoux	A. Prost	Renault
2.	VN Brazila	Jacarepaguá	A. Prost	A. Prost	Renault
3.	VN Z. Amerike	Long Beach	A. de Cesaris	Niki Lauda	McLaren-Ford
4.	VN San Marina	Imola	R. Arnoux	D. Pironi	Ferrari
5.	VN Belgije	Zolder	A. Prost	J. Watson	McLaren-Ford
6.	VN Monaka	Monaco	R. Arnoux	R. Patrese	Brabham-Ford
7.	VN Detroita	Detroit	A. Prost	J. Watson	McLaren-Ford
8.	VN Kanade	Gilles Villeneuve	D. Pironi	N. Piquet	Brabham-BMW
9.	VN Holandije	Zandvoort	R. Arnoux	D. Pironi	Ferrari
10.	VN V. Britanije	Brands Hatch	K. Rosberg	N. Lauda	McLaren-Ford
11.	VN Francuske	Paul Ricard	R. Arnoux	R. Arnoux	Renault
12.	VN Nemačke	Hockenheimring	D. Pironi	P. Tambay	Ferrari
13.	VN Austrije	Österreichring	N. Piquet	E. de Angelis	Lotus-Ford
14.	VN Švajcarske	Dijon	A. Prost	K. Rosberg	Williams-Ford
15.	VN Italije	Monza	M. Andretti	R. Arnoux	Renault
16.	VN Las Vegasa	Caesars Palace	A. Prost	M. Alboreto	Tyrrell-Ford

Plasman konstruktora:

Poz.	Konstruktor	Poeni	Tim	Vozači
1.	Ferrari	74	Scuderia Ferrari SpA SEFAC	27.  Gilles Villeneuve 27.  Patrick Tambay 28.  Didier Pironi 28.  Mario Andretti
2.	McLaren-Ford	69	Marlboro McLaren International	07.  John Watson 08.  Niki Lauda
3.	Renault	62	Equipe Renault Elf	15.  Alain Prost 16.  René Arnoux
4.	Williams-Ford	58	TAG Williams Racing Team	05.  Carlos Reutemann 05.  Mario Andretti 05.  Derek Daly 06.  Keke Rosberg
5.	Lotus-Ford	30	John Player Team Lotus	11.  Elio de Angelis 12.  Nigel Mansell 12.  Roberto Moreno 12.  Geoff Lees
6.	Tyrrell-Ford	25	Team Tyrrell	03.  Michele Alboreto 04.  Slim Borgudd 04.  Brian Henton
7.	Brabham-BMW	22	Parmalat Racing Team	01.  Nelson Piquet 02.  Riccardo Patrese
8.	Ligier-Matra	20	Equipe Talbot Gitanes	25.  Eddie Cheever 26.  Jacques Laffite
9.	Brabham-Ford	19	Parmalat Racing Team	01.  Nelson Piquet 02.  Riccardo Patrese
10.	Alfa Romeo	7	Marlboro Team Alfa Romeo	22.  Andrea de Cesaris 23.  Bruno Giacomelli
11.	Arrows-Ford	5	Arrows Racing Team	29.  Brian Henton 29.  Marc Surer 30.  Mauro Baldi
12.	ATS-Ford	4	Team ATS	09.  Manfred Winkelhock 10.  Eliseo Salazar
13.	Osella-Ford	3	Osella Squadra Corse	31.  Jean-Pierre Jarier 32.  Riccardo Paletti
14.	Fittipaldi-Ford	1	Fittipaldi Automotive	20.  Chico Serra
-	March-Ford	0	Rothmans March Grand Prix Team LBT Team March	17.  Jochen Mass 17.  Rupert Keegan 18.  Raul Boesel 19.  Emilio de Villota
-	Ensign-Ford	0	Ensign Racing	14.  Roberto Guerrero
-	Toleman-Hart	0	Candy Toleman Motorsport Toleman Group Motorsport	35.  Derek Warwick 36.  Teo Fabi
-	Theodore-Ford	0	Theodore Racing Team	33.  Derek Daly 33.  Jan Lammers 33.  Geoff Lees 33.  Tommy Byrne

Plasman vozača:

Poz.	Vozač	Poeni
1.	Keke Rosberg	44
2.	Didier Pironi	39
3.	John Watson	39
4.	Alain Prost	34
5.	Niki Lauda	30
6.	René Arnoux	28
7.	Patrick Tambay	25
8.	Michele Alboreto	25
9.	Elio de Angelis	23
10.	Riccardo Patrese	21
11.	Nelson Piquet	20
12.	Eddie Cheever	15
13.	Derek Daly	8
14.	Nigel Mansell	7
15.	Gilles Villeneuve	6
16.	Carlos Reutemann	6
17.	Andrea de Cesaris	5
18.	Jacques Laffite	5
19.	Mario Andretti	4
20.	Jean-Pierre Jarier	3
21.	Marc Surer	3
22.	Bruno Giacomelli	2
23.	Eliseo Salazar	2
24.	Manfred Winkelhock	2
25.	Mauro Baldi	2
26.	Chico Serra	1
-	Brian Henton	0
-	Jochen Mass	0
-	Slim Borgudd	0
-	Raul Boesel	0
-	Roberto Guerrero	0
-	Derek Warwick	0
-	Rupert Keegan	0
-	Geoff Lees	0
-	Teo Fabi	0
-	Riccardo Paletti	0
-	Tommy Byrne	0
-	Jan Lammers	0
-	Emilio de Villota	0
-	Roberto Moreno	0