F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

McLaren je gazio sve pred sobom. Ovoga puta red je bio na Alaina Prosta da ubeleži titulu, njegovu treću u karijeri. Međutim, ove sezone su odnosi između njega i Senne kulminirali.

Bitka između Prosta i Senne je bila glavna tema ove sezone, ostatak grida je imao sporednu ulogu. Nigel Mansell je napustio Williams i prešao u Ferrari, gde mu je timski kolega bio Berger. Williams ove sezone nije koristio Judd motore, već je prešao na Renaultove. Ferrari je imao još jedan adut u rukavu, jer je uveo polu-automatski menjač, tako da su njihovi vozači mogli da drže obe ruke na volanu.

Thierry Boutsen se pridružio Williamsu, a njegovo mesto u Benettonu je popunio Johnny Herbert. Michele Alboreto je takođe promenio tim, napustio je Ferrari i prešao kod starih prijatelja u Tyrrell.

Kraj osamdesetih je bio dobar za nove timove. Brabham se vraća nakon jednogodišnje pauze, ovaj put na čelu tima je bio švajcarski investitor Joachim Luthi, a za tim su vozili Martin Brundle i Stefano Modena. Najbržem cirkusu se pridružio još jedan tim, u pitanju je bio Onyx, za koga su vozili Stefan Johansson i Bertrand Gachot, koji je kasnije zamenjan sa JJ Lehtom.

Senna je imao pol poziciju u Brazilu, ali je nije uspeo da iskoristi, Paterse dolazi do vodeće pozicije. Pobeđuje Nigel Mansell, ispred Alaina Prosta. Iza njih su završili Mauricio Gugelmin, a na četvrtom mestu je bio Herbert, ova dvojica su imala jedan od najimpresivnijih debija u Formuli 1.

Nigel Mansell pobeđuje na VN Brazila

Senna je imao lidersku poziciju u Imoli, ali je trka prekinuta zbog Gerharda Bergera, koji se slupao. Austrijanac je zadobio opekotine na rukama, a polomio je i rebra. Prost se kao i obično bolje snašao po restaru trke, ali je Senna uspeo da povrati prvu poziciju. Senna i Prost su VN Monaka startovali iz prvog reda. Senna je vodio od početka do kraja i veoma lako je pobedio Prosta. Brundle, koji je imao sigurnu treću poziciju, je odustao zbog kvara na elektronici, tako da je na trećem mestu završio Boutsen u Williamsu.

Senna je dominirao u Meksiku, dok je Prost izborom pogrešnih guma, pao na peto mesto. Mansell je imao drugo mesto, ali njegov menjač nije izdržao, tako da su Paterse i Tyrrelov vozač, Alboreto, došli do druge i treće pozicije. Sennin problem sa elektronikom u Feniksu, je omogućio Prostu da na veoma lak način dođe do pobede, ispred Patersea.

Senna i Prost na VN San Marina u Imoli 1989. godine

McLarenova dominacija je bila slomnljena u Kanadi, kada je Boutsen ubeležio prvu pobedu u karijeri, nakon što su McLareni odustali. Herbert nije uspeo da se kvalifikuje, tako da ga je Benetton otpustio, a na njegovo mesto je došao Emanuele Pirro. Velika drama u Francuskoj, Mauricio Gugelmin je izazvao masovni sudar u prvoj krivini, sa svojim Lyton House March bolidom, što je primoralo direkciju trke da prekine trku. Po restartu trke, Sennin prenos je otkazao, tako da je Prost samo odvezao trku do kraja i došao do pobede. Mansell je završio na drugom mestu, uprkos startu iz boksa.

Senna nije ubeležio ni bod na VN Velike Britanije, okrenuo se na stazi sa liderske pozicije i praktično poklonio pobedu Prostu. Mansell je oduševio publiku sa drugim mestom. Senna je uzvratio udarac u Nemačkoj, oporavio se od sporog pit stopa i obišao Prosta, jer je Francuz imao problema sa menjačem. Mansell je završio na trećem mestu.

Boutsen u Williamsu pobeđuje na VN Kanade

Mansell je bio u odličnoj formi na Hungaroringu, startovao je sa 12. pozicije i došao do pobede, dok su Senna i Boutsen popunili ostatak podijuma. Usledila je kišna trka u Belgiji na legendarnom Spa-Francorchampu, a Senna je imao lidersku poziciju od početka do kraja trke. Sunčan dan u Monzi, je išao na ruku Prostu, koji je ubeležio četvrtu ovosezonsku pobedu, ispred Bergera i Boutsena.

U Portugalu, Berger je pobedio Prosta i Johanssona. Mansell je promašio svoju garažu, vratio se u rikverc i dobio crnu zastavu. Ovu odluku je ignorisao, izašao je na stazu i udario Sennu, Britanac je nakon toga dobio zabranu učestvovanja u Španiji. Brazilac je u Španiji trijumfovao, ispred Bergera i Prosta.

Nannini na VN Japana 1989. godine

Prost i Senna su se sukobili u Japanu, gde je i odlučena titula. Senna je pokušao da uđe sa unutrašnje strane u šikanu, Prost je odbio da mu prepusti poziciju i došlo je do kontakta. Francuz je napustio stazu, dok je Brazilac uz pomoć redara uspeo da upali bolid i da se vrati u trku. U boksu su mu zamenili prednje krilo i Senna je došao do pobede. Prost se žalio sudijama i Senna je diskvalifikovan jer je startovao bolid uz pomoć redara. Nannini je u Japanu ostvario prvu pobedu u karijeri. Na poslednjoj trci u Australiji, Boutsen je pobedio Nanninija.

Usledila je žalba, ali je sud presudio u korist Prosta, tako da je Francuz došao do treće šampionske titule.

(Diskusija)

	Trka	Staza	Pol pozicija	Pobednik	Konstruktor
1.	VN Brazila	Jacarepaguá	A. Senna	N. Mansell	Ferrari
2.	VN San Marina	Imola	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
3.	VN Monaka	Monaco	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
4.	VN Meksika	Hermanos Rodriguez	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
5.	VN Amerike	Phoenix	A. Senna	A. Prost	McLaren-Honda
6.	VN Kanade	Gilles Villeneuve	A. Prost	T. Boutsen	Williams-Renault
7.	VN Francuske	Paul Ricard	A. Prost	A. Prost	McLaren-Honda
8.	VN V. Britanije	Silverstone	A. Senna	A. Prost	McLaren-Honda
9.	VN Nemačke	Hockenheimring	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
10.	VN Mađarske	Hungaroring	R. Patrese	N. Mansell	Ferrari
11.	VN Belgije	Spa-Francorchamps	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
12.	VN Italije	Monza	A. Senna	A. Prost	McLaren-Honda
13.	VN Portugala	Estoril	A. Senna	G. Berger	Ferrari
14.	VN Španije	Jerez	A. Senna	A. Senna	McLaren-Honda
15.	VN Japana	Suzuka	A. Senna	A. Nannini	Benetton-Ford
16.	VN Australije	Adelaide	A. Senna	T. Boutsen	Williams-Renault

Plasman konstruktora:

Poz.	Konstruktor	Poeni	Tim	Vozači
1.	McLaren-Honda	129	Honda Marlboro McLaren	01.  Ayrton Senna 02.  Alain Prost
2.	Williams-Renault	75	Canon Williams Team	05.  Thierry Boutsen 06.  Riccardo Patrese
3.	Ferrari	59	Scuderia Ferrari SpA SEFAC	27.  Nigel Mansell 28.  Gerhard Berger
4.	Benetton-Ford	39	Benetton Formula Ltd	19.  Alessandro Nannini 20.  Johnny Herbert 20.  Emanuele Pirro
5.	Tyrrell-Ford	16	Tyrrell Racing Organisation	03.  Jonathan Palmer 04.  Michele Alboreto 04.  Jean Alesi 04.  Johnny Herbert
6.	Lotus-Judd	15	Camel Team Lotus	11.  Nelson Piquet 12.  Satoru Nakajima
7.	Arrows-Ford	13	Arrows Grand Prix International	09.  Derek Warwick 09.  Martin Donnelly 10.  Eddie Cheever
8.	Dallara-Ford	8	BMS Scuderia Italia	21.  Alex Caffi 22.  Andrea de Cesaris
9.	Brabham-Judd	8	Motor Racing Developments	07.  Martin Brundle 08.  Stefano Modena
10.	Onyx-Ford	6	Moneytron Onyx Formula One	36.  Stefan Johansson 37.  Bertrand Gachot 37.  JJ Lehto
11.	Minardi-Ford	6	Minardi Team SpA	23.  Pierluigi Martini 23.  Paolo Barilla 24.  Luis Perez-Sala
12.	March-Judd	4	Leyton House March Racing Team	15.  Maurício Gugelmin 16.  Ivan Capelli
13.	Rial-Ford	3	Rial Racing	38.  Christian Danner 38.  Gregor Foitek 38.  Bertrand Gachot 39.  Volker Weidler 39.  Pierre-Henri Raphanel
14.	Ligier-Ford	3	Ligier Loto	25.  René Arnoux 26.  Olivier Grouillard
15.	AGS-Ford	1	Automobiles Gonfaronaise Sportive	40.  Philippe Streiff 40.  Gabriele Tarquini 41.  Joachim Winkelhock 41.  Yannick Dalmas
= 15.	Lola-Lamborghini	1	Larrousse Calmels Equipe Larrousse	29.  Yannick Dalmas 29.  Éric Bernard 29.  Michele Alboreto 30.  Philippe Alliot
-	Osella-Ford	0	Osella Squadra Corse	17.  Nicola Larini 18.  Piercarlo Ghinzani
-	Coloni-Ford	0	Coloni SpA	31.  Roberto Moreno 32.  Pierre-Henri Raphanel 32.  Enrico Bertaggia
-	Zakspeed-Yamaha	0	West Zakspeed Racing	34.  Bernd Schneider 35.  Aguri Suzuki
-	Euro Brun-Judd	0	EuroBrun Racing	33.  Gregor Foitek 33.  Oscar Larrauri

Plasman vozača:

Poz.	Vozači	Poeni
1.	Alain Prost	76
2.	Ayrton Senna	60
3.	Riccardo Patrese	40
4.	Nigel Mansell	38
5.	Thierry Boutsen	37
6.	Alessandro Nannini	32
7.	Gerhard Berger	21
8.	Nelson Piquet	12
9.	Jean Alesi	8
10.	Derek Warwick	7
11.	Stefan Johansson	6
=	Eddie Cheever	6
=	Michele Alboreto	6
14.	Johnny Herbert	5
15.	Pierluigi Martini	5
16.	Andrea de Cesaris	4
=	Stefano Modena	4
18.	Maurício Gugelmin	4
19.	Alex Caffi	4
20.	Martin Brundle	4
21.	Christian Danner	3
=	Satoru Nakajima	3
23.	René Arnoux	2
24.	Emanuele Pirro	2
25.	Jonathan Palmer	2
26.	Luis Perez-Sala	1
=	Olivier Grouillard	1
=	Philippe Alliot	1
=	Gabriele Tarquini	1
-	Ivan Capelli	0
-	Éric Bernard	0
-	Bertrand Gachot	0
-	Nicola Larini	0
-	Martin Donnelly	0
-	Roberto Moreno	0
-	Piercarlo Ghinzani	0
-	Bernd Schneider	0
-	JJ Lehto	0
-	Yannick Dalmas	0
-	Pierre-Henri Raphanel	0
-	Paolo Barilla	0
-	Gregor Foitek	0
-	Volker Weidler	0
-	Aguri Suzuki	0
-	Joachim Winkelhock	0
-	Enrico Bertaggia	0
-	Oscar Larrauri	0