F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Damon Hill je imao misiju, da postane šampion Formule 1, kao i njegov otac. To mu se ostvarilo 1996. godine. Prethodne dve godine su dominirali Schumacher i Benetton, a ove sezone je Hill iskoristio moć Williamsa. 

Schumacher prelazi u Ferrari, tako da su mnogi smatrali da niko neće moći zaustaviti Hilla u pohodu na titulu. Četri pobede u prvih pet trka, nije loše za početak. Ali onda je sreća napustila Hilla u Monaku. Bio je na liderskoj poziciji i imao sigurnu pobedu, na stazi na kojoj je oduvek želeo da trijumfuje. Tog čudog dana, samo tri bolida su završila trku, a Olivier Panis je na iznenađenje svih došao do pobede, vozeći Ligierov bolid.

Hill je ostao bez poena i u Španiji, dok je Schumacher majstorskom vožnjom po kiši došao do pobede. Trebalo bi istaći da je od samog starta sezone potencijalna pretnja Hillu bio njegov timski kolega, debitant Jacques Villeneuve, koji je tokom zime odradio veoma mnogo testova. Kanađanin bi došao do pobede na prvoj trci, da nije naišao na ulje, zbog koga je morao da uspori.

Villeneuve i Hill na podijumu u Australiji 1996.

Villeneuve je do prve pobede u karijeri došao na VN Evrope, koja se vozila na Nurburgringu. Iza njega je završio Schumacher.

Pobedama u Kanadi i Francuskoj, Hill se ponovo vratio u formu, ali nije imao sreće pred domaćom publikom na Silverstoneu, gde je Villneuve trijumfovao. Nakon toga su počele da kruže priče kako će Hilla zameniti Heinz-Harald Frentzen. Nemačku je napustio sa osmehom jer je došao do pobede, ali zahvaljujući Bergerovom odustajanju tri kruga pre kraja, Villneuve je završio na trećem mestu, a razlika između njega i Hilla, u šampionatu, je bila 21 poen.

Na VN Mađarske pobedio je Villneuve, a Hill je bio drugi. U Belgiji pobeđuje Schumacher, Villneuve završava na drugom mestu, dok je Hill bio peti.

Schumacher u Ferrariju na VN Belgije 1996.

Nekoliko dana kasnije, Frank Williams je najavio da će Frentzen zameniti Hilla, čak iako Britanac osvoji šampionat. Hill je morao da traži mesto za sledeću sezonu, ali sva mesta u vodećim timovima su bila popunjena.

Kada se Hill slupao i Italiji, stvari su postale ozbiljnije. Villneuve nije osvojio poene u Italiji, tako da je Hill bio u prilici da u Portugalu okonča borbu za titulu. Bio je vodeći, sve do 48 kruga. Villneuve je obišao Schumachera i Hilla i došao do pobede. Odluka o tituli je odložena za VN Japana, a Hillu je trebao samo jedan poen.

Hill i britanski fanovi će zapamtiti tu VN Japana, jer je on vodio tokom cele trke i došao do pobede. Međutim, on je postao šampion, 15 krugova pre kraja, kada je Villneuveu otpao točak. Za Hilla je ovo bilo ostvarenje sna, a za Villneuvea samo početak.

Villneuve je bio otkriće za mnoge 1996. godine, njegove četri pobede su impresionirale sve, pogotovo što IndyCar vozači nisu imali velikog uspeha u Formuli 1. Villneuveov trkački instikt nije imao glamurozni stil, kao što je to bio slučaj sa njegovim pokojnim ocem, Gillesom. Međutim, bio je efikasan, a njegova sposobnost napada nije bila daleko od Schumacherove. Mnogi su smatrali da je 1996. samo priprema za ono što će se desiti 1997. godine.

Villeneuve slavi pobedu u Portugalu

Iza Willijamsovog dvojca, našao se Schumacher, koji je na sve načine pokušavao da se sa Ferrarijem umeša u borbu. Na sredini sezone, nisu imali uspeha, Kanadu, Francusku i Britaniju je Ferrari napustio bez ijednog osvojenog boda. Schumacher je pobedio i Španiji, Belgiji i Italiji, a pobedom u Monzi se približio srcu tifoza. Njegov timski kolega, Eddie Irvine, nije mogao da parira Schumacherovim rezultatima, najbolji rezultat mu je bilo treće mesto na prvoj trci. Berger i Alesi su zaslužili pobede u Benettonu, ali se to nije desilo.

Mercedes se nadao da će u partnerstvu sa McLarenom ponovo sijati kao 1955. godine, ali nisu došli do pobede, iako su Hakkinen i Coulthard davali sve od sebe. Jordan je uspeo da dođe do pete pozicije u šampionatu, a Eddie Jordan je preuzeo krivicu, što su i ove sezone Barrichello i Brundle, ostali bez pobede.

Hakkinen, VN Mađarske 1996. godine

Sa druge strane, Ligier je imao jednu pobedu. Panis je pored pobede u Monaku, samo još dve trke završio u bodovima, dok je najbolji plasman Pedro Deniza bilo šesto mesto. Frentzen je ostao sa Suberom, a tokom sezone se borio na nižim pozicijama, Herbert je imao jedno treće mesto, u Monaku.

Tyrrell, Footwork i Minardi uglavnom nisu završavali trke, a i na onim koje su završavali, nisu osvajali poene. Ova tri tima su ipak uspela da prežive sezonu, što nije bio slučaj sa italijanskim timon Forti, koji je na polovini sezone napustio Formulu 1.

Heinz-Harald Frentzen u Sauberu

(Diskusija)

	Trka	Staza	Pol pozicija	Pobednik	Konstruktor
1.	VN Australije	Melbourne	J. Villeneuve	D. Hill	Williams-Renault
2.	VN Brazila	José Carlos Pace	D. Hill	D. Hill	Williams-Renault
3.	VN Argentine	Alfredo Gálvez	D. Hill	D. Hill	Williams-Renault
4.	VN Evrope	Nürburgring	D. Hill	J. Villeneuve	Williams-Renault
5.	VN San Marina	Imola	M. Schumacher	D. Hill	Williams-Renault
6.	VN Monaka	Monaco	M. Schumacher	O. Panis	Ligier- Mugen-Honda
7.	VN Španije	Catalunya	D. Hill	M. Schumacher	Ferrari
8.	VN Kanade	Gilles Villeneuve	D. Hill	D. Hill	Williams-Renault
9.	VN Francuske	Magny-Cours	M. Schumacher	D. Hill	Williams-Renault
10.	VN V. Britanije	Silverstone	D. Hill	J. Villeneuve	Williams-Renault
11.	VN Nemačke	Hockenheimring	D. Hill	D. Hill	Williams-Renault
12.	VN Mađraske	Hungaroring	M. Schumacher	J. Villeneuve	Williams-Renault
13.	VN Belgije	Spa- Francorchamps	J. Villeneuve	M. Schumacher	Ferrari
14.	VN Italije	Monza	D. Hill	M. Schumacher	Ferrari
15.	VN Portugala	Estoril	D. Hill	J. Villeneuve	Williams-Renault
16.	VN Japana	Suzuka	J. Villeneuve	D. Hill	Williams-Renault

Plasman konstruktora:

Poz.	Konstruktor	Poeni	Tim	Vozači
1.	Williams-Renault	175	Rothmans Williams Renault	05.  Damon Hill 06.  Jacques Villeneuve
2.	Ferrari	70	Scuderia Ferrari SpA	01.  Michael Schumacher 02.  Eddie Irvine
3.	Benetton-Renault	68	Mild Seven Benetton Renault	03.  Jean Alesi 04.  Gerhard Berger
4.	McLaren-Mercedes	49	Marlboro McLaren Mercedes	07.  Mika Häkkinen 08.  David Coulthard
5.	Jordan-Peugeot	22	B&H Total Jordan Peugeot	11.  Rubens Barrichello 12.  Martin Brundle
6.	Ligier-Mugen-Honda	15	Equipe Ligier Gauloises Blondes	09.  Olivier Panis 10.  Pedro Diniz
7.	Sauber-Ford	11	Red Bull Sauber Ford	14.  Johnny Herbert 15.  Heinz-Harald Frentzen
8.	Tyrrell-Yamaha	5	Tyrrell Yamaha	18.  Ukyo Katayama 19.  Mika Salo
9.	Footwork-Hart	1	Footwork Hart	16.  Ricardo Rosset 17.  Jos Verstappen
-	Minardi-Ford	0	Minardi Team SpA	20.  Pedro Lamy 21.  Giancarlo Fisichella 21.  Tarso Marques 21.  Giovanni Lavaggi
-	Forti-Ford	0	Forti Grand Prix	22.  Luca Badoer 23.  Andrea Montermini

Plasman vozača:

Poz.	Vozač	Poeni
1.	Damon Hill	97
2.	Jacques Villeneuve	78
3.	Michael Schumacher	59
4.	Jean Alesi	47
5.	Mika Häkkinen	31
6.	Gerhard Berger	21
7.	David Coulthard	18
8.	Rubens Barrichello	14
9.	Olivier Panis	13
10.	Eddie Irvine	11
11.	Martin Brundle	8
12.	Heinz-Harald Frentzen	7
13.	Mika Salo	5
14.	Johnny Herbert	4
15.	Pedro Diniz	2
16.	Jos Verstappen	1
-	Ukyo Katayama	0
-	Ricardo Rosset	0
-	Giancarlo Fisichella	0
-	Pedro Lamy	0
-	Luca Badoer	0
-	Giovanni Lavaggi	0
-	Andrea Montermini	0
-	Tarso Marques	0