F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Na početku ponovo borba Hakkinena i Schumachera. Ali onda je Nemac slomio nogu na polovini sezone, pa je Hakkinenov najveći neprijatelj bio Eddie Irvine, sa kojim se borio do poslednje trke.

Malo toga se promenilo 1999. godine, McLaren i Ferrari su zadržali istu vozačku postavu. Jordan, Williams i Benetton su se borili, kao i prošle godine, za poziciju tri, dok su Arrows i Minardi vodili borbu da ne budu poslednji. Glavni novitet je bio dolazak novog tima, British American Racinga.  Jacques Villeneuve je napustio Williams i pridružio se novom timu, dok je Ricardo Zonta vozio drugi bolid.

McLaren je imao prvi startni red u Melburbnu, sa Hakkinenovom prednošću od 1.3s u odnosu na Schumachera, sve je bilo jasno. Srećom po Ferrari i ostale timove, novi McLaren nije bio pouzdan, pa su oba bolid odustala. Schumacher nije imao koristi od toga, nakon drugog restarta, koga je izazvao Stewartov bolid, Nemac je startovao sa začelja. Tako je njegov timski kolega Eddie Irvine došao do prve pobede u karijeri, dok su Frentzen u Jordanu i Ralf Schumacher u Williamsu, završili iza.

Hakkinen je prevazišao problem sa menjačem na Interlagosu, i pobedio je Schumachera. Rubens Barrichello je bio na liderskoj poziciji pred domaćom publikom, kada je Hakkinen naišao na problem sa menjačem. Brazilac je bio na strategiji od dva zaustavljanja u boksu. Međutim njegov motor nije izdržao, tako da je Frentzen završio na trećem mestu, iza Schumachera.

Hakkinen i Schumacher na podijumu u Brazilu 1999.

Prvi startni red u Imoli je rezervisao McLaren, ali Ferrari je bio odmah iza njih. Hakkinen je u trci počeo da pritiska kako bi napravio što veću razliku, prešao je preko ivičnjaka na Traguardo šikani i zakačio zid. Publika je bila još više uzbuđena kada je Schumacher obišao Coultharda u borbi za prvo mesto. Ferrari je pokazao napredak u Monaku, gde su njihovi vozači završili na prvom i drugom mestu, Schumacher je bio ispred Irvinea.

Da se ne bi Ferrari opustio, McLaren je tradicionalno ostvario dvostruku pobedu u Španiji, ali iza njih je završio Schumacher. Hakkinen je imao nesreću u Imoli, a Schumacher u Montrealu, zalepio je Ferrari u zid, dok je bio na liderskoj poziciji. Hakkinen je pobedio ispred Fisichelle, a Irvine je završio na trećem mestu, Coulthard je ostao bez bodova.

Najbolja trka u sezoni je bila Magny-Cours, gde je čak pet vozača imalo lidrsku poziciju. Na kraju, Frentzen je došao do pobede, zahvaljujući odličnoj strategiji sa gorivom u Jordan timu. Hakkinen, koji je bio na prvom mestu u završnoj fazi, je morao po drugi put u boks, sedam krugova pre kraja. On je tako pao na drugo mesto, ispred Barrichella, koji je pola trke bio na liderskoj poziciji. Schumacher je završio na petom mestu, iza svog brata Ralfa.

Frentzen i Eddie Jordan na VN Francuske, nakon ostvarene pobede

Bitka za titulu će se promeniti u Silverstoneu, kada se Schumacher u prvom krugu slupao i slomio nogu. Hakkinen nije imao koristi, jer mu je otpao točak, tako da je Coulthard došao do pobede, ispred Irvinea. Coulthard je obišao Hakkinena, kada se Finac okrenuo na A1-Ringu. Iako je Hakkinen došao sa zadnjeg na treće mesto, on nije bio srećan. Da stvar bude gora, Irvine je obišao Coultharda i sada je u šampionatu kasnio za Hakkinenom samo dva poena.

Usledila je noćna mora za Hakkinena na Hockenheimu, izgubio je prvo mesto, zbog problema sa gorivom, pa je na kraju uspeo je da dođe do četvrtog mesta, ali njegovoj borbi je došao kraj, kada se slupao na ulasku u stadion. Irvine je ponovo pobedio, zahvaljujući Schumacherovoj zameni, Mika Salou, koji ga je propustio.

Irvine na podijumu u Nemačkoj 1999. godine

McLaren je u Mađarskoj zaustavio Ferrarijev pohod, sa dvostrukom pobedom, Hakkinen je bio ispred Coultharda. Hakkinen odlazi u Belgiju sa dva poena iza Irvinea. McLarenov šef Ron Dennis nije bio za timske naredbe, tako da je odbio da postavi Coultharda u podređenu poziciju. To se dokazalo na stazi, jer su ova dvojica imala kontakt već na prvoj krivini. Coulthard se našao i ostao ispred, dok je Frentzen završio na trećem mestu, a Irvine na četvrtom.

Pritisak je bio veliki u Monzi, Hakkinen je opet izletao sa staze, dok je bio vodeći. Srećom po njega, Irvine je završio na šestom mestu sa samo jednim osvojenim poenom. Frentzen u Jordanu trijumfuje, dok Ralf Schumacher ostvaruje drugo mesto, najbolji plasman za Williams od 1997. godine.

Hakkinen i Coulthard na prvoj krivini u Belgiji 1999. godine

Kiša se umešala u borbu na Nirburgrinu. Frentzen je bio nadomak pobede, ali je elektrionika otkazala. Coulthard prelazi u vođstvo, ali izleće sa staze, kao i Fisichella. Ralf Schumacher preuzima prvo mesto, ali mu puca guma, tako da je Johnny Herbert profitirao. Barrichello završava na trećem mestu, iza Jarna Trullija, koji vozi za Prost tim.

Schumacher je bio spreman da se vrati trkama u Belgiji, ali on nije želeo da pomogne Irvineu u borbi za šampionsku titulu. Tako da je njegov povratak odložen za prvu VN Malezije. Svesno je držao Hakkinena na trećem mestu, tako da je Irvine na miru mogao da pobedi u prvoj trci na Sepangu.

Herbert i Barrichello na podijumu, VN Evrope, Nurburgring

Dolaskom na Suzuku, sa četri poena zaostatka, Hakkinen je znao da mora pobediti. To se i desilo, vodio je tokom cele trke, ispred Schumachera na drugom i Irvinea na trećem mestu. Čak i da je Schumacher pustio Irvinea na drugo mesto, Hakkinan i on bi imali isti broj bodova u šampionatu, a Hakkinen bi opet odneo titulu, jer bi imao pobedu više od Britanca.

Iako Ferrari od 1979. godine nije osvojio vozačku titulu, ove godine su morali da se zadovolje samo sa konstruktorskom titulom, koja je pre toga osvojena davne 1983. godine.

(Diskusija)

	Trka	Staza	Pol pozicija	Pobednik	Konstruktor
1.	VN Australije	Albert Park	M. Häkkinen	E. Irvine	Ferrari
2.	VN Brazila	Carlos Pace	M. Häkkinen	M. Häkkinen	McLaren-Mercedes
3.	VN San Marina	Imola	M. Häkkinen	M. Schumacher	Ferrari
4.	VN Monaka	Monaco	M. Häkkinen	M. Schumacher	Ferrari
5.	VN Španije	Catalunya	M. Häkkinen	M. Häkkinen	McLaren-Mercedes
6.	VN Kanade	Gilles Villeneuve	M. Schumacher	M. Häkkinen	McLaren-Mercedes
7.	VN Francuske	Magny-Cours	R. Barrichello	H.-H. Frentzen	Jordan-Honda
8.	VN V. Britanije	Silverstone	M. Häkkinen	D. Coulthard	McLaren-Mercedes
9.	VN Austrije	A1-Ring	M. Häkkinen	E. Irvine	Ferrari
10.	VN Nemačke	Hockenheimring	M. Häkkinen	E. Irvine	Ferrari
11.	VN Mađarske	Hungaroring	M. Häkkinen	M. Häkkinen	McLaren-Mercedes
12.	VN Belgije	Spa- Francorchamps	M. Häkkinen	D. Coulthard	McLaren-Mercedes
13.	VN Italije	Monza	M. Häkkinen	H.-H. Frentzen	Jordan-Honda
14.	VN Evrope	Nürburgring	H.-H. Frentzen	J. Herbert	Stewart-Ford
15.	VN Malezije	Sepang	M. Schumacher	E. Irvine	Ferrari
16.	VN Japana	Suzuka	M. Schumacher	M. Häkkinen	McLaren-Mercedes

Plasman konstruktora:

	Konstruktor	Poeni	Tim	Vozači
1.	Ferrari	128	Scuderia Ferrari Marlboro	03.  Michael Schumacher 03.  Mika Salo 04.  Eddie Irvine
2.	McLaren-Mercedes	124	West McLaren Mercedes	01.  Mika Häkkinen 02.  David Coulthard
3.	Jordan-Mugen-Honda	61	Benson and Hedges Jordan	07.  Damon Hill 08.  Heinz-Harald Frentzen
4.	Stewart-Ford	36	HSBC Stewart Ford	16.  Rubens Barrichello 17.  Johnny Herbert
5.	Williams-Supertec	35	Winfield Williams	05.  Alessandro Zanardi 06.  Ralf Schumacher
6.	Benetton-Playlife	16	Mild Seven Benetton Playlife	09.  Giancarlo Fisichella 10.  Alexander Wurz
7.	Prost-Peugeot	9	Gauloises Prost Peugeot	18.  Olivier Panis 19.  Jarno Trulli
8.	Sauber-Petronas	5	Red Bull Sauber Petronas	11.  Jean Alesi 12.  Pedro Diniz
9.	Arrows	1	Repsol Arrows	14.  Pedro de la Rosa 15.  Toranosuke Takagi
10.	Minardi-Ford	1	Fondmetal Minardi Team SpA	20.  Luca Badoer 20.  Stéphane Sarrazin 21.  Marc Gené
11.	BAR-Supertec	0	British American Racing	22.  Jacques Villeneuve 23.  Ricardo Zonta 23.  Mika Salo

Plasman vozača:

Poz.	Vozač	Poeni
1.	Mika Häkkinen	76
2.	Eddie Irvine	74
3.	Heinz-Harald Frentzen	54
4.	David Coulthard	48
5.	Michael Schumacher	44
6.	Ralf Schumacher	35
7.	Rubens Barrichello	21
8.	Johnny Herbert	15
9.	Giancarlo Fisichella	13
10.	Mika Salo	10
11.	Jarno Trulli	7
12.	Damon Hill	7
13.	Alexander Wurz	3
14.	Pedro Diniz	3
15.	Jean Alesi	2
16.	Olivier Panis	2
17.	Marc Gené	1
18.	Pedro de la Rosa	1
19.	Alessandro Zanardi	0
20.	Toranosuke Takagi	0
21.	Jacques Villeneuve	0
22.	Ricardo Zonta	0
23.	Luca Badoer	0
-	Stéphane Sarrazin	0