F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

British Racing Motors je zamisao Raymonda Maysa, a tim je počeo sa radom 1947. godine sa bazom u Bornu, Linklonširu. Prvi automobil je nazvan Type 15, dizajnirao ga je Peter Berthon a pokreta ga je superpunjivi V16 motor. Projektu je davano mnogo publiciteta, pa je neuspeh u ranom periodu doživeo razočarenje.

Prototip je testiran 1949. godine, a prvi put se pojavio na International Trophyat Silverstone u avgustu 1950. godine sa Raymond Maysom i Raymond Sommerom za upravljačem. Maysov automobil nije bio spreman, a Sommerov se pokvario na početku zbog problema sa temperaturom.

Mesec dana kasnije Reg Parnell je doveo jedan od automobila do pobede na Goodwood Trophy trci, a krajem oktobra oba automobila su se našla na VN Peni Rihn u Barseloni. Međutim oba automobila nisu završila trku zbog mehaničkih kvarova.

Automobili nisu viđeni sve do jula 1951. godina i VN Velike Britanije kada je BRM zvanično debitovao u Formuli 1. Za tim su se takmičili Parnell i Walker i uspeli da trku završe na petom i sedmom mestu. Inžinjer Ken Richardson zamenjuje Walkera i pojavljuje se na VN Italije, ali automobil nije bio u stanju da startuje trku.

1949. BRM P15 i Raymond Mays	1951. Walker na stazi Silvesrstone u BRMu

Tokom zimskih meseci tim je testirao sa Juan Manuelom Fangiom i Florianom Gonzalezom, ali početkom sezone BRM nije mogao da prati tempo Ferrarija i oni odlučuju da se na poslednjih nekoliko trka prebace iz Formule 1 u Formulu 2. U Albi se za tim takmiče Fangio i Gonzales ne uspevaju da završe trku. Na trci za Ulster Trophy pored Fangia se u timu našao Striling Moss, ali opet oba vozača ne uspevaju da završe trku. 

Tim preuzima industrijalac Sir Alfred Owen, i zvanično ime tima se menja u Owen Racing Organisation, a automobili nastavljaju da se vode pod imenom BRM.

1953. godine se novi tim takmiči na nekoliko nešampionskih trka, a Gonzales i Fangio nastupaju za tim na Albi. Posle toga tim se takmiči u Formuli Libre.

Sledeći automobil, P25, se nije pojavio sve do septembra 1955. godine i trke za Daily Telegraph Trophy. 2.5 litarski motor je dizajnirao Stuart Tresilian a Colin Chapman je radio na dizajnu šasije. Peter Collins je trebao da debituje sa novim automobilom, ali se tokom kvalifikacija slupao i nije mogao da startuje trku. Collins se pojavio na Gold Cup at Oulton, ali je odustao zbog problema sa motorom.

1956. godine Mike Hawthorn i Tony Brooks su vozili za Owen Racing Organisation tokom britanskih trka. Oba vozača nisu uspela da se kvalifikuju za VN Monaka, ali je tim za VN Velike Britanije spremio pored njih dvojice i Rona Flockharta. Nijedan od njih trojice nije završio trku, a automobili tima te godine više nisu bili viđeni u Formuli 1.

1955. BRM P25	1956. BRM P25 i Owen Racing tim

1957. godine Roy Salvadori se pridružio timu i sa Flockhartom se kvalifikuju za VN Monaka, ali obojica ispadaju iz trke. Za VN Francuske Flockhartu se pridružuje Herbert MacKay-Fraser, oba vozača ne uspevaju da završe trku. Za VN Velike Britanije za tim voze Jack Fairman i Les Leston, oba vozača ispadaju iz trke zbog problema sa motorom. Dve nedelje kasije Jean Bahra i Harry Schell se nalaze u timu gde voze VN Keana, koja se nije bodovala za šampionat. Behra pobeđuje. Ponovna pobeda Behrae je usledila na Silverstoneu, ali takođe nije bodovana u šampionatu.

1958. godine smo videli kontinuirani razvoj P25 automobila, a za tim su vozili Bahra, Schell, Flockhart, Bonnier i drugi. Tim je konačno postao redovan na šampionskim trkama. Bilo je nekoliko obećavajućih plasmana, ali ne i pobeda. Ekipa je godinu završila na četvrtom mestu u plasmanu konstruktora.

Sledeća godina je izgledala kao još jedna godina propasti tima Sir Alfred Owena. Tim je na sve to odgovorio pobedom na VN Holandije u maju, a pobedu je doneo Jo Bonnier. Flockhart pobeđuje krajem godine na Silver City Trophy.

1958. Ekipa na putu za Monte Carlo	1959. Striling Moss u BRM P25 automobilu

1960. godine ekipa plasira novi P48 automobil, ali vozači Dan Gurney, Graham Hill i Bonnier su se borili sa mehaničkim problemima i postigli smao nekoliko poena.

1961. godine Hillu se pridružio Brooks, i oni se se beznadežno borili protiv Ferrarija. Jedina pobeda ove godine došla je Tony Marshu koji je pobedio na Brands Hatchu, ali trka nije bila bodovana u šampionatu.

Na kraju godine Sir Alfred Owen je tražio pobedu 1962. preteći da će zatvoriti tim ako ne bude bilo uspeha. Novi P57 je dizajnirao Tony Rudd, a pokretao ga je V8 motor dizajniran od strane Petera Berthona. Graham Hill je ostao u vozačkoj postavi , a pridružio mu se kao timski kolega Richie Ginther. Hill pobeđuje na Glover Trophy at Goodwoodu i na International Thropy, Formula 1 sezonu startuje pobedom u Holandiji. Pored prva trke sezone on pobeđuje još u Nemačkoj, Italiji i Južnoj Africi i postaje svetski šampion, a konstruktorski šampion postaje BRM, odnosno Owen Racing Organisation.

Tim je ostao nepromenjen  1963. godine, a BRM je počeo da snadbeva motorima i druge timove. Graham Hill je pobedio u Monaku i Americi, ali tokom godine je dominirao Jim Clark i Team Lotus. Hill sezonu završava kao drugoplasirani.

1961. Graham Hill u BRM P48/57	1962. BRM P57 i Ginther

Vozačka postava ostaje ista i naredne 1964. godine, a BRM nastavlja da snadbeva timove svojim motorima. Novi P61/2 je bio dizajniran od strane Rudda, i monogućio je Hillu pobedu u Monaku i Americi. Hill ponovo završava kao drugoplasirani, ali ovoga puta iza  Surteesa.

1965. godine Hillu se pridružuje Jackie Stewart, dok BRM svoj stari bolid ustupa timu Scuderia Centro Sud. Stewart pobeđuje u Italiji, a Hill opet ostvaruje pobede u Monaku i Americi. BRM završava drugi u prvenstvu konstruktora iz Team Lotusa, a Hill se ponovo našao kao drugo plasirani iza Clarka.

Novi trolitarski motori su 1966. godine počeli da se koriste u Formuli 1. BRM je planirao da H16 motor spoji sa P83 šasijom. Ovo je bilo vema kasno, teško i nekonkurentno. BRM je motore isporučio i Team Lotusu. Samo jednu pobedu za tim je ostvario Jackie Stewart u Monaku.

1967. godine Hill napušta tim i prelazi u Team Lotus, a Stewart se pridružuje Mike Speance. Stari automobili se isporučuju Reg Parnell timu. Team Lotus startuje sezonu sa motorom BRM-a H16,  ali se ubrzo prebacuje na Cosworth DFV. 1968. godine smo videli novu P126 šasiju dizajniranu od strane Len Terrya i novi V12 motor dizajniran od strane Geoffa Johnsona. Pedro Rodrigues se brzo prebacuje na novi P133, a Richard Attwood i ostali su imali probleme sa P126. Rodrigues je vodio na VN Španije, i zauzeo drugo mesto na VN Belgije. Krajem godine se pojavljuje P138, koji nije bio preterano uspešan.

1965. Graham Hill u BRM P261	1968. Pedro Rodriguez u BRM P126

1969. godina je bila dosta bolja sa vozačima John Surteesom i Jackie Oliverom. Novi P139 je došao veoma kasni i nije bio konkurentan. Sredinom sezone tim menja dizajnere šasije i motora.

Sledeće sezone se pojavljuje novi P153, pogonjen novim V12 motorom dizajniranim od strane Woodsa. Novi sponzor je sad Yardley, vozači Rodrigues i Oliver. Na stazi SPA Rodrigues je postigao prvu pobedu za tim u poslednje četri godine. U istom periodu Sir Alfred Owen je predao kontrolu nad timom svojoj sestri Jeani koja se udala za Louis Stanleya.

1971. godine P160 je uspeo da pobedi na VN Australije i VN Italije. Pre početka nove sezone oba vozača i Rodrigues i Siffert su ubijeni i tim je morao ponovo da se reorganizuje. 1972. godine BRM plasira novi P180 bolid, a tim ulazi u partnerstvo sa Marlborom, novi automobil nije imao nekog značajnog uspeha i počele su da se pojavljuju poboljšane verzije P60 bolida. 1972. godine Jean-Pierre Beltoise podaruje timo pobedu na VN Monaka.

1971. Jo Siffert u BRM P153 bolidu	1973. BRM P160 i Clay Regazzoni

Poboljšane verzije P160 su se pojavljivale sve do kraja 1974. godine. Projekat F1 tima je u životu održavalo spozorstvo Rubery Owena, sve do Owenove smrti 1974. godine, kada i prestaje podrška Owen Organisationa. BRM prelazi u ruke Louis Stanleya i tim nastavlja sa takmičenjem pod imenom Stanley-BRM sve do 1977. godine.

1975. godine se pojavljuje BRM P201 dizajniran od strane Mike Pilbeama. 1976. godine Louis Stanley najavljuje potpuni povratak tima 1977. godine sa Len Terryevim dizajnom i vozačima Larry Perkinsom i Teddy Piletteom. P207 nije imao uspeha i tim je ugašen na kraju godine.

1975. Bob Evans u Stanley BRM P201 bolidu	1977. Teddy Pilette u BRM P207 na Hockenheimu

Postojao je pokušaj da se kompanija BRM oživi 1979. godine sa automobilom pod nazivom P230, ali projekat oživljavanja je bio neuspešan.

Sezona	Ime	Šasija	Motor	Vozači	Plasman
1977	Rotary Watches Stanley BRM  Stanley BRM	BRM P207 BRM P201B	BRM P202 V12 BRM P200 V12	14. Larry Perkins  29. Teddy Pilette  35. C. Andersson  35. Guy Edwards  40. Teddy Pilette	13. /0p/
1976	Stanley BRM	BRM P201B	BRM P200 V12	14. Ian Ashley	14. /0p/
1975	Stanley BRM	BRM P201	BRM P200 V12	14. Mike Wilds  14. Bob Evans	14. /0p/
1974	Team Motul BRM	BRM P160E BRM P201	BRM P142 V12	14. Jean-P. Beltoise  15. Henri Pescarolo  15. Chris Amon  37. F. Migault	7. /10p/
1973	Marlboro BRM	BRM P160C BRM P160D	BRM P142 V12	Jean-P. Beltoise  Clay Regazzoni  Niki Lauda  Peter Gethin	7. /12p/
1972	Marlboro BRM	BRM P160B BRM P153 BRM P180 BRM P160C	BRM P142 V12	Howden Ganley  Reine Wisell  Peter Gethin  Alex Soler-Roig  Helmut Marko  Jean-P. Beltoise  Jackie Oliver  Bill Brack	7. /14p/
1971	Yardley Team BRM	BRM P160 BRM P153	BRM P142 V12	Pedro Rodriguez  Jo Siffert  Howden Ganley  Vic Elford  Helmut Marko  Peter Gethin  George Eaton  John Cannon	2. /36p/
1970	Owen Racing Organisation  Yardley Team BRM	BRM P153 BRM P139	BRM P142 V12	Jackie Oliver  Pedro Rodriguez  George Eaton  Peter Westbury	6. /23p/
1969	Owen Racing Organisation	BRM P138 BRM P133 BRM P139	BRM P142 V12	John Surtees  Jackie Oliver  Bill Brack  George Eaton	5. /7p/
1968	Owen Racing Organisation	BRM P126 BRM P115 BRM P133 BRM P138	BRM P142 V12 BRM P75 H16	Pedro Rodriguez  Mike Speance  Richard Attwood  Bobby Unser	5. /28p/
1967	Owen Racing Organisation	BRM P83 BRM P261 BRM P115	BRM P75 H16 BRM P60 V8	Jackie Stewart  Mike Spence	6. /17p/
1966	Owen Racing Organisation	BRM P261 BRM P83	BRM P60 V8 BRM P75 H16	Graham Hill  Jackie Stewart	4. /22p/
1965	Owen Racing Organisation	BRM P261	BRM P60 V8	Graham Hill  Jackie Stewart	2. /45p/
1964	Owen Racing Organisation	BRM P261 BRM P67	BRM P60 V8	Richie Ginther  Graham Hill  Dickie Attwood	2. /42p/
1963	Owen Racing Organisation	BRM P57 BRM P61	BRM P56 V8 BRM P60 V8	Richie Ginther  Graham Hill	2. /36p/
1962	Owen Racing Organisation	BRM P57 BRM P48/57	BRM P56 V8	Graham Hill  Richie Ginther	1. /42p/
1961	Owen Racing Organisation	BRM P48/57	Climax FPF L4	Tony Brooks  Graham Hill	5. /7p/
1960	Owen Racing Organisation	BRM P25 BRM P48	BRM P25 L4	Jo Bonnier  Graham Hill  Dan Gurney	4. /8p/
1959	Owen Racing Organisation	BRM P25	BRM P25 L4	Harry Schell  Jo Bonnier  Ron Flockhart	3. /18p/
1958	Owen Racing Organisation	BRM P25	BRM P25 L4	Jean Behra  Harry Schell  Maurice Trintignant  Jo Bonnier  Ron Flockhart	4. /18p/
1957	Owen Racing Organisation	BRM P25	BRM P25 L4	Ron Flockhart  Roy Salvadori  H. MacKay-Fraser  Jack Fairman  Les Leston	Plasman konstru. nije  postojao
1956	Owen Racing Organisation	Maserati 250F BRM P25	Maserati 250F1 BRM P25 L4	Mike Hawthorn  Tony Brooks  Ron Flockhart	Plasman konstru. nije  postojao
	1952. - 1955. BRM nije učestvovao u Formuli 1
1951	British Racing Motors	BRM P15	BRM P15 V16s	Reg Parnell  Peter Walker  Ken Richardson  Hans Stuck	Plasman konstru. nije  postojao