F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Pre Drugog svetskog rata, francuski avio inženjer Marcel Chassagny osnovao je svoju aeronautičku kompaniju CAPRA, da bi 1942. ime svoje kompanije preimenovao u Engins Mecanique Aviation-Traction (MATRA). Posle rata, tačnije 1950. god. Chassagny se pridružio svom prijatelju Reneu Bonnetu, koji je sa svojim partnerom Charlesom Deutschom, koji je inače u to vreme pravio bolide Forumle 1 i sportske automobile. Svi oni zajedno pojavili su se pod imenom Deutsch-Bonnet ili skrećeno DB i koristili su Panhardove motore.

DB ortakluk puko je 1961. godine, ali je Rene Bonnet nastavio da pravi bolide koji je napajao Renaultov motor pa se tim dobio ime Rene Bonnet Djet. Uloga kompanije Matra u to vreme bila je značajna i kupila autokompaniju Djet i rezultat fuzije bila je kompanija Matra Djet. Delatnost im je bila proizvodjnja sportskih automobila koja je išla veoma loše i sporo, pa je Chassagny zaključio da im je potrebna jaka marketinška kampanja. U oktobru 1964. godine Chassagny je odlučio da postavi jednog od svojih mladih menadžera Jean-Luc Lagardere da svojim radom uspostavi dobar učinak u Matra Sports, kao deo sportskog odelenja kompanije Matra.

Paul Carillo je bio potpisao prvi dizajn Matra F3 bolida još 1965. godine koji je bio evolucija starog Rene Bonnetovog dizajna i koji je koristio Coswoethove motore. Bolid je ugledao sunce u Monaku a za volanom su bili Jean-Pierre Jaussaud i Eric Offenstadt. Ubrzo timu su se pridružio Jean-Pierre Beltoise, koji je timu doneo prvu pobedu u Remisu. Bletoise i Jaussaud su završili kao prvo i drugo plasirani u F3 šampionatu.

1966. godine Matra je pristupila F2 šampionatu sa BRM motorima i MS5 šasiom, a vozači su bili Jean-Pierre Beltoise i Jo Schlesser. Kao dodatak cele ove priče, te godine, Ken Tyrrell je ušao u šampionat sa sličnim automobilima pod brendom Matra International sa vozačkom postavom Jackie Stewart i Jacky Ickx. U avgustu 1966. Beltoise je osvojio titulu u F2 šampinatu pobedom u trci za VN Nemačke u Nurburgringu.

U F3 Mantra je sa postavom Jaussaud i Pescarolo kojima se pridružio Johnny Servoz-Gavin koji je te godine osvojio francuski F3 šampionat. Pescarolo je u mdjuvremenu pobedio u Montlheryu, Magny-Coursu, Mont Ventouxu dok je Beltoise pobdeio u Monacu.

1965. Matra-Bonnet Djet V	1966. Matra MS5 za Formulu 2

U januaru 1967. godine Lagardere je upoznao Elf šefa Jeana Pradau u Monaku, pa su se dogovorili da kompanija Elf finasira konstrukciju Matra trolitarski V12 F1 motor za čiji dizajn je bio odgovoran Smica inženjer, Georges Martin. Te godine Matra Sports je angažovala Beltoisea i Servoz-Gavina za F2 šampionat sa Cosworthovim motorima i MS5 šasijom koja je kasnije zamenjena MS7 modelom. Tyrrell je te godine nastavio rad sa Ickxom i Stewartom gde je Ickx pobedio na trkama u Crystal Palacu, Zandvoortu i Vallelungi a Stewart u Karlskogi, Enni i Albi. Sredinom sezone Jean-Pierre Jabouille je zamenio Challoy i Matra tim je završio sa 1-2-3-4 plasmanom u šampionatu, sa 20 pobeda u 30 trka.

Matrin F1 V12 motor je bio gotov 1968. godine i tim je ušaio u šampionat sa svojim motorom i MS šasijom, dok je Tyrrell ušao sa Stewartom, MS10 šasiom ispod koga se nalazio Fordov motor. Steward je pobedio na tri trke i završio je kao drugoplasirani u šampionatu. Beltoise je podeio u Evropskom F2 šampionatu, dok je Pescarolo završio odmah iza. U francuskoj F3 seriji Jabouille je vozio privatnu Matru i završio kao drugoplasirani.

1967. Matra MS7 u Meksiku	1968. Matra MS11 u Meksiku

1969. Matra je snadbevala Tyrrell, Matra International šasiojom koji su bili pokretani Coswrthovim motorima, a za volanom su bili Stewart i Beltoise. Škot je pobedio na šest trka i osviojo svetski šampionat dok je Beltoise bio pet u generalnom plasmanu, dok je Matra osvojila konstruktorski šampionat.

Na kraju godine, Matrin sportski odeljak prodat je francuskom Chrysleru i tim je tada dobio ime Matra-Simcars. Od tada Mantra insistira da kosristi V12 motore u F1 što je dovelo do situacije da Tyrrell postane najveća musterija tima. Tim nije pobedio ni na jednoj trci, ali je imao par trećih mesta.

Što se tiče takmičenja sportskih automobila model Matra 650 nije bio nesto uspešan sve do jeseni, ali je zato na otvranju sezone u januaru pobedio na trco Buenos Aires 1000. U septembru Beltoise, Patrick Depailler i Jean Todt pobedili su na trci oko Francuske, da bi na kraju godine u novijem modelu 660 Jack Brabham i Francois Cevert su pobedili na trci Pariz 1000.

1969. Matra MS84 na stazi Zandvoort	1970. Matra MS120 na VN Južne Afrike

1971. za tim su vozili Chris Amon i Beltoise i pobedili u trci za VN Argentine koja se nije bodovala za šampionat sa modelom MS120. Godinu dana kasnije tim se sveo na samo jedan bolid koji je vozio Chris Amon gde je osvojio samo treće mesto.

Posle razočaravajuće sezone 1973. je bila mnogo uspešnija. Pescarolo i Gerard Larrousse su pobedili na Le Mans, Vallelunga (sa Cevert), Dijon, Austria i Watkins Glen gde su doneli timu novu kosntruktorski titulu. Posle uspešne sezone tim je sledeće godine izgubio sponzorstvo od Gitanesa iako je tim dominirao nad Ferrarijima i osvojio novu titulu, tim je objavio da se povlači sa takmičenja. Tim je preuzeo Ducarouge i stvorio novi tim pod nazivom Liger koji je kosritio Matrine V12 motore.

1971. Matra MS120B na VN Italije	1972. Matra MS120D na izložbi

Sez.	Ime	Šasija	Motor	Vozači	Plasman
1972	Equipe Matra	MS120C MS120D	Matra V12	Chris Amon	8. /12p/
1971	Equipe Matra Sports	MS120B MS120	Matra V12	Chris Amon  Jean-Pierre Beltoise	7. /9p/
1970	Equipe Matra Elf	MS120	Matra V12	Jean-Pierre Beltoise  Henri Pescarolo	6. /23p/
1969	Tyrrell Racing Organisation	MS10 MS80 MS84	Ford Cosworth DFV	Jackie Stewart  Jean-Pierre Beltoise  Johnny Servoz-Gavin	1. /66p/
1968	Matra Sports	MS11 MS7	Matra V12 Ford Straight-4	Jean-Pierre Beltoise  Henri Pescarolo	3. /45p/
	Matra International (Tyrrell)	MS9 MS10	Ford Cosworth DFV	Jackie Stewart  Jean-Pierre Beltoise  Johnny Servoz-Gavin
1967	Matra Sports	MS7	Ford Straight-4	Jean-Pierre Beltoise  Johnny Servoz-Gavin	NC /0p/