Vodafone McLaren Mercedes

Bruce McLaren, čovek koji je osnovao tim McLaren, rođen je u Oklandu na Novom Zelandu 30. Avgusta 1937. Ostvario je veliki proboj u svetu Formule 1, mnogo veći od njegovih vozačkih rezultata.

mclaren_mp4_27

Sedište tima:	Voking, Velika Britanija
Šef tima:	Martin Whitmarsh
SEZONA 2012
Vozači:	3. Jenson Button 4. Lewis Hamilton
Šasija:	McLaren MP4-27
Motor:	Mercedes-Benz
KARIJERA U FORMULI 1
Prva trka:	1966. VN Monaka
Broj trka:	703
Broj pol-pozicija:	147
Broj pobeda:	175
Broj najbržih krugova:	148
Konstruktorskih titula:	8
Vozačkih titula:	12

Sa vožnjom je počeo u domovini sredinom 50-ih i ostvario je solidan napredek u jednosedima, dobijanjem stipendije za trke u Evropi, 1958. prelazi u Formulu 2. Debitovao je u Formuli 1 godinu dana kasnije sa Cooperom, kako se sezona bližila kraju on je biovao sve bolji i bolji, redovno je osvajao poene, a u finalnoj trci u Sebringu je pobedio i postao najmlađi vozač koji je do tada pobedio u Formuli 1. Imao je samo 22 godine. Bio je drugi vozač u timu sa kolegom Jack Brabhamom 1960., ali brzo dobija mesto prvog vozača pošto Brabham napušta tim. Nažalost imao je nekoliko frustrirajućih sezona pre nego što je oformio svoj tim. Inspirisan Jack Brabhamom formira svoj tim Bruce McLaren Motor Racing Ltd i počinje da sam konstruiše bolide. Razvio je kompaniju u veoma uspešnu profesionalnu i stekao dobru reputaciju zbog tehničke nadmoćnosti.

Robin Heard je 1966. godine dizajnirao prvi McLaren za takmičenje u Formuli 1. Nažalost prve tri godine sa trolitarskim motorom nisu prošle najbolje iako je italijanski Serenissima motor proizvodio neku snagu ona je bila nekonkurentna u odnosu na veoma moćni Fordov motor. McLaren je osvojio prve poene na VN Velike Britanije 1966. kada je zavrsio šesti. Fordov Cosworth DFV motor sa McLaren M7 šasijom postaje veoma konkurentan i donosi prvu pobedu na Race of Champions. Bruce je ubedio njegovog velikog prijatelja i svetskog šampiona Denny Hulmea da mu se pridruži 1968., i zajedno sa njim McLaren se borio za šampionsku titulu, ali u finalnim trkama titulu osigurava Graham Hill.

U severno-američkoj CanAm seriji, Bruce i Denny su bili jaki igrači, ali nažalost juna 1970. godine Bruce McLaren je poginuo prilikom testiranja u CanAmu na stazi Goodwood. Njegovo nasleđe je nastavljeno do danas. Iako je M7 bio prilično dobar bolid koji je probio McLaren u Formuli 1, M23 je bio bolji sa njim su Denny Hulme i Peter Revson pobedili na tri trke u 1973. McLaren prvu konstruktorsku titulu osvaja 1974. kad se Emerson Fittipaldi pridružuje timu nako što napušta Lotus. On uzima titulu posle tri pobede i velikog broja trka sa solidnim brojem osvojenih poena. Nije uspeo da odbrani titulu naredne godine, pobedio ga je Niki Lauda iz Ferraria i na kraju 1975. Fittipaldi napušta tim. Menja ga James Hunt koji u veoma uzbudljivoj i dramatičnoj borbi uzima titulu, ali nažalost Ferrari osvaja konstruktorski naslov. Iako je Hunt pobedio na nekim trkama u 1977., McLaren je ponovo pobeđen.


Bruce McLaren pobedjuje 1968. godine na stazi SPA	McLaren M26, 1976. godina

Tim se vraća na stare staze kada 1984. Teddy Mayer prodaje deo kompanije Ron Dennisu, koji je u to vreme bio sef Project Four F2 tima. Denis je obraćao pažnju na svaku sitnicu i to u kombinaciji sa John Barnardovim projektima vraća McLaren na staze stare slave u Formuli 1. Tim se u 1983. borio sa normalnim, običnim usisnim motorima, protiv novih turbo motora, ali je debi TAG Porschea obećavao.

1984. Denis je doveo Alaina Prosta iz Renaulta i ubedio je Laudu da se vrati iz penzije i pridruži McLarenu 1982., tako je napravio super tim. Zajedno su Prost i Lauda dominirali tokom prve njihove zajedničke godine. Prost je ostvario sedam, a Lauda pet pobeda. Iako je imao manje pobeda, Lauda je uzeo titulu sa pola boda vise od Prosta. Prost osvaja titulu 1985., a McLaren kosnstruktosrki naslov. Iako je Porost postao ponovo šampion 1986. Williams Honda osvaja titulu konstruktora sa Mansellom i Piquetom.

1988. McLaren je bio superioran, sa vozačima Alainom Prostom i Ayrton Sennom kao i neverovatnom MP4/4 šasija sa Hondinom turbo motorom. Bili su apsolutno dominantni, pobedivši na 15 od 16 trka u sezoni. Senna je osvojio svoju prvu titulu u bolidu McLarena 1985. godine, a Prost 1989. godine postaje trostruki svetski šampion. Odnos između dvojice vozača nije bio najbolji pa je Prost na kraju sezone prešao u Ferrari. Senna je osvojio jos dve titule u nizu, ali je Honda 1992. povukla motore i ostavila tim sa Fordovim motorima. Senna je uspeo da pobedi nekoliko puta, ali se 1993. seli u Williams.


Niki Lauda i Alain Prost, Mclaren, 1984. godine	McLaren MP4/5B, 1990. godine

McLaren prelazi na Peugeot motore 1994. i ispostavlja se da je to bila velika greška. Tim nije imao nijednu pobedu u sezoni i na kraju godine otpočinju dugogodišnju poslovnu saradnju sa Mercedesom. 1996. i 1997. nisu sezone kojima ovakav tim može da se ponosi. David Coulthard 1997. dolazi u McLaren i pobeđuje na trci za VN Australije. On ponovo pobeđuje na VN Italije. Takođe i Mika Hakkinen pobeđuje, po prvi put u karijieri.

1998. McLaren je ponovo dominirao Formulom 1, od samog početka. Od samog starta sezone oba vozača su bila na visini zadatka i od prvih šest trka oni pobeđuju na pet. Ferrari i Michael Schumacher hrabro su se borili do samog kraja, ali McLaren izlazi kao pobednik, osvaja i konstruktorsku i vozačku titulu. Slično se događa i 1999. iako je McLaren bio superioran, Ferrari i Schumacher nastavljaju da se bore. Loša sreća i vozačke greške umalo nisu koštale McLaren obe titule. Hakkinen postaje dvostruki šampion, a Ferrari odnosi konstruktorsku titulu.


McLaren MP4/13, 1998. godina	McLaren MP4/14, 1999. godina

U sezoni 2000. Ferrari dominira od početka, dok se McLaren bori sa veoma slabom pouzdanošću bolida. Coulthard je zauzeo drugo mesto na VN Brazila, ali biva kasnije diskvalifikovan zbog tehničkih prekršaja. U 2001. Ferrari nastavlja dominaciju iako je Coulthard vodio veliku borbu sa Schumacherom. Mika Hakkinen je posle razočaravajuće godine odlučio da se penzionise i napušta Formulu 1. Njegov zemljak Kimi Raikkonen iz Saubera ga zamenjuje.

Raikkonen je imao priliku za prvom pobedom na VN Francuske, ali je nažalost izgubio kontrolu kad je naleteo na ulje koje je ostavio neki bolid. Završio je tu trku ko drugi. Tim je pao i te sezone završavajući kao treći u plasmanu konstruktora, iza Ferrarija i Williamsa, jos jedna razočaravajuća sezona na McLaren. Meklarenovi vozači su bili primorani da tokom 2003. voze modifikovanu verziju MP4/17 pošto novi bolid nije napravljen. I pored toga Raikkonen je sezonu završio na drugom mestu. McLaren ponovo sezonu završava ko treći.

U prvoj polovini 2004. je izgledalo da McLaren-Mercedes neće uraditi ništa. Ali u drugom delu sezone tim ostavlja sve probleme iza sebe – Raikkonene pobeđuje na trci u Belgiji. 2005 očekivanja McLarena su porasla jer se Raikkonenu pridružuje Juan Pablo Montoya, a i MP4/20 se pokazao kao izuzetno brz. Ali ipak start sezone nije bio najbolji jer se tim mučio sa podešavanjima amortizera i Michelin gumama, ali od četvrte trke šampionata u Imoli tim je postao veoma konkurentan i važio je za favorita na svakoj trci. Raikkonen je bio viđen kao pobednik trke u Imoli, ali je zbog kvara na osovini morao da odustane. Raikkonen pobeđuje na sledeće dve trke, u Španiji i Monte Karlu. Na Nurburgringu ponovo maler u poslednjem krugu. Nakon toga usledila je pobeda u Kanadi. Dok je Raikkonen bio u promenljivoj formi njegov rival Fernando Alonso je završavao svaku trku i stekao popriličnu prednost u bodovima. Engleska, Italija, Mađarska, Turska, Belgija i Japan su to trke na kojima je Raikkonen ili imao problem sa motorom ili nekakav drugi maler. Zbog svega toga Alonso postaje najmlađi svetski šampion, a McLaren gubi titulu i u konkurenciji konstruktora. Reno je osvojio devet poena više. Montoya je propustio dve trke zbog povrede ramena, ali je ipak osvojio dve pobede, u Britaniji i Brazilu ,i sezonu završio je kao četvrti u generalnom plasmanu.


McLaren MP4/17, 2002. godina	McLaren MP4/19, 2004. godina

Na početku 2006. tim napusta inžinjer Adrian Newey koji odlazi u Red Bull. Iako su testiranja pre početka sezone obećavala, sezona se završila katastrofalno. Naime McLaren nije uspeo da pobedi ni na jednoj trci u sezoni. Raikkonen nije bio loš, na svakoj trci je postojala šansa da završi na podijumu, ali ipak bio je daleko od prošle sezone. Montoya nije mogao da prati Raikkonena i posle incidenta na VN Amerike, u kome se zabio u zadnji deo Raikkonenovog bolida, odlučio je da se povuče iz Formule 1 i pridruži se NASCAR timu Chip Ganassi. McLaren je bio iznenađen ovom odlukom i zbog manjih nesporazuma njega odmah menjaju sa test vozačem Pedrom de la Rossom. Raikkonen je osvojio šest podijuma, a de la Rosa jedan na čuvenoj trci u Mađarskoj. Tim je završio kao treći u šampionatu. Raikkonen na kraju godine prelazi u Ferrari, a na njegovo mesto dolazi dvostruki svetski šampion Fernando Alonso. Postavu upotpunjuje šampion GP2 serije Lewis Hamilton. Ovo se smatra jednom od najkvalitetnijh postava u istoriji McLarena, ali ma koliko bili dobri, na stazi odnosi između njih dvojice nisu bili najbolji. Obojica su pobeđivali po četiri puta.

Sve je izgledalo sjajno. Na prvoj trci 2008. Alonso je bio drugi, a Hamilton treći. Na drugoj trci McLaren osvaja 1-2, ponovo je Fernando bio ispred Lewis. Ali već na četvrtoj trci u Španiji se nagoveštava sukob između dvojice vozača McLarena, koji će obeležiti sezonu. Stvari su se strašno iskomplikovale u Monaku kada je tim izašao u susret Fernandu po pitanju strategije. Alonso ovde pobeđuje, a Hamilton je drugi. Alonso je imao loš vikend u Kanadi dok Hamilton dolazi do prve pobede u karijeri. Na Indianapolisu u Americi Hamilton ponovo pogađa vrh, a ovog puta je Alonso tužna zvezda McLarena. Ferrari odnosi pobede u Francuskoj i Britaniji, a Alonso se vraća na VN Evrope u veoma uzbudljivoj trci na kiši. Hamilton na toj trci završava na devetom mestu.

Trka za VN Mađarske je bila daleko najvažnija, ne toliko zbog rezultata već zbog dešavanja tokom čitavog vikenda. U kvalifikacijama u poslednjoj sesiji pred sam kraj Alonso je u boksu blokirao Hamiltona onemogućivši mu da izveze brzi krug. Iako je Alonso osvoji pol-poziciju kažnjen je, a sa pol-pozicije startuje Hamilton koji osvaja trku veoma ubedljivo. Novi skandal potresa McLaren, industrijska špijunaza. Naime McLrenov inžinjer, Mike Coughlan i Ferrarijev, Nigel Stepney, glavni su akteri ove drame. Epilog svega je da je McLaren porglašen krivim za kršenje pravila i posedovanje Ferrarijevih poverljivih dokumenata. McLaren je diskavlifikovan i oduzeti su mu poeni, a ekipa je kažnjena sa 100 miliona dolara.

Fuji Speedway daju mu velikih 17 poena prednosti. Hamilton je već u Kini mogao da postane svetski šampion, ali je odustao zbog kvara. Ovo je bila dobra uvertira pred poslednju trku u Brazilu. Hamiltonu je bilo potrebno samo peto mesto i postao bi najmlađi svetski šampion. Svi su to i očekivali. Ali Hamilton je loše počeo trku, naime problem sa menjačem ga je koštao vremena. Raikkonen dobija trku i postaje svetski šampion. Oba vozača McLarena su sezonu završila sa 109 poena, samo jedan manje od Raikkonena.


McLaren MP4-21, 2006. godina	McLaren MP4-23, 2008. godina

Krajem sezone Alonso napušta McLaren, a na njegovo mesto dolazi Heikki Kovalainen iz Renaulta. Kovalainen se veoma brzo našao u konkurentnom bolidu, ali nije mogao da parira surovom talentu Lewis Hamiltona. Koji na VN Brazila, zahvlajujući Timu Glocku, dolazi do prvog naslova svetskog šampiona.. On je time postao najmlađi dotadašnji svetski šampion i prvi crnac koji je osvojio šampionat Formule 1.

Početkom 2009. godine predstavljan je McLaren MP4-24, a Ron Dennis je objavio povlačanje iz sporta i najavio da će više pažnje posvetiti McLarenovoj fabrici sportskih automobila. Na njegovo mesto šefa tima dolazi Martin Whitmarsh.

McLaren je imao problematičan početak sezone. McLaren nije bio spreman da odgovori na nova aerodinamička pravila i na prvoj trci 2009. godine bio je čak dve sekunde sporiji od Brawn GP bolida. McLaren je optužen da je na VN Australije nagovorio Lewisa Hamiltona da laže sudije. Sredinom sezone McLaren je uspeo da poboljša svoj aerodinamički paket. Hamilton pobeđuje u Mađarskoj i Singapuru, a tim završava na trećem mestu u plasmanu konstruktora.

Na kraju sezone Kovalainen odlazi iz tima, a u tim dolazi svetski šampion Jenson Button.

Button uspeva da ostvari dve pobede u Australiji i Kini, a Hamilton tri u Turskoj, Kanadi i Belgiji. McLaren ne uspeva ni ove godine da osvji konstruktorsku titulu. McLaren MP4-25 nije mogao da parira većim delom sezone Red Bullovom RB6 bolidu.


McLaren MP4-24, 2009. godina	McLaren MP4-25, 2010. godina

Tim u 2011. godinu ulazi sa nepromenjenom vozačkom postavom koju čine, Hamilton i Button. Oni uspevaju na samo jednoj trci da pobede Red Bull u kvalifikacijama, dok na trkama postaju jedini konkurenti austrijskom timu. Button i Hamilton su osvojili po tri pobede, tako da je tim u plasmanu konstruktora zauzeo sigurno drugo mesto. Dok Hamilton jedva čeka da zaboravi 2011. godinu, Jenson Button završava sezonu kao vicešampion. Tandem Button-Hamilton vozi i 2012. gdoine za McLaren tim.

Jenson Button 2011. godine u McLaren MP4-26

Sez.	Ime	Šasija	Motor	Vozači	Plasman
2012	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-27	Mercedes	03. Jenson Button 04. Lewis Hamilton
2011	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-26	Mercedes FO 108Y	03. Lewis Hamilton 04. Jenson Button	2. /497p/
2010	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-25	Mercedes FO 108X	01. Jenson Button 02. Lewis Hamilton	2. /454p/
2009	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-24	Mercedes FO 108W	01. Lewis Hamilton 02. Heikki Kovalainen	3. /71p/
2008	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-23	Mercedes FO 108V	22. Lewis Halimton 23. Heikki Kovalainen	2. /151p/
2007	Vodafone McLaren Mercedes	MP4-22	Mercedes FO 108T	01. Fernando Alonso 02. Lewis Hamilton	DSQ
2006	Team McLaren Mercedes	MP4-21	Mercedes FO 108S	03 Kimi Raikkonen 04. Juan P. Montoya 04. Pedro de la Rosa	3. /110p/
2005	Team McLaren Mercedes	MP4-20	Mercedes FO 110R	09. Kimi Raikkonen 10. Juan P. Montoya 10. Pedro de la Rosa 10. Alexander Wurz	2. /182p/
2004	West McLaren Mercedes	MP4-19 MP4-19B	Mercedes FO 110Q	05. David Coulthard 06. Kimi Raikkonen	5. /69p/
2003	West McLaren Mercedes	MP4-17D	Mercedes FO 110O	05. David Coulthard 06. Kimi Raikkonen	3. /142p/
2002	West McLaren Mercedes	MP4-17	Mercedes FO 110M	03. David Coulthard 04. Kimi Raikkonen	3. /65p/
2001	West McLaren Mercedes	MP4-16	Mercedes FO 110K	03. Mika Hakkinen 04. David Coulthard	2. /102p/
2000	West McLaren Mercedes	MP4/15	Mercedes FO 110J	01. Mika Hakkinen 02. David Coulthard	2. /152p/
1999	West McLaren Mercedes	MP4/14	Mercedes FO 110H	01. Mika Hakkinen 02. David Coulthard	2. /124p/
1998	West McLaren Mercedes	MP4/13	Mercedes FO 110G	07. David Coulthard 08. Mika Hakkinen	1. /156p/
1997	West McLaren Mercedes	MP4/12	Mercedes FO 110E	07. Mika Hakkinen 08. David Coulthard	4. /63p/
1996	Marlboro McLaren Mercedes	MP4/11	Mercedes FO 110D	07. Mika Hakkinen 08. David Coulthard	4. /49p/
1995	Marlboro McLaren Mercedes	MP4/10 MP4/10B MP4/10C	Mercedes FO 110	07. Mark Blundell 07. Nigel Mansell 08. Mika Hakkinen 08. Jan Magnussen	4. /30p/
1994	Marlboro McLaren Peugeot	MP4/9	Peugeot A6 3.5 V10	07. Mika Hakkinen 07. Philippe Alliot 08. Martin Brundle	4. /42p/
1993	MarlboroMcLaren	MP4/8	Ford Cosworth HBE 7	07. Michael Andretti 07. Mika Hakkinen 08. Ayrton Senna	2. /84p/
1992	Honda Marlboro McLaren	MP4/6B MP4/7A	Honda RA 122E 3.5	01. Ayrton Senna 02.Gerhard Berger	2. /99p/
1991	Honda Marlboro McLaren	MP4/6	Honda RA 121E 3.5	01. Ayrton Senna 02. Gerhard Berger	1. /139p/
1990	Honda Marlboro McLaren	MP4/5B	Honda RA 100E 3.5	27. Ayrton Senna 28. Gerhard Berger	1./121p/
1989	Honda Marlboro McLaren	MP4/5	Honda RA 109E 3.5	01. Ayrton Senna 02. Alain Prost	1. /141p/
1988	Honda Marlboro McLaren	MP4/4	Honda RA 168E 1.5	11. Alain Prost 12. Ayrton Senna	1. /199p/
1987	Marlboro McLaren International	MP4/3	TAG Porsche TTE-P01	01 Alain Prost 02. Stefan Johansson	2. /76p/
1986	Marlboro McLaren International	MP4/2C	TAG Porsche TTE-P01	01. Alain Prost 02. Keke Rosberg	2. /96.p/
1985	Marlboro McLaren International	MP4/2B	TAG Porsche TTE-P01	01.Niki Lauda 01. John Watson 02. Alain Prost	1. /90p/
1984	Marlboro McLaren International	MP4/2	TAG Porsche TTE-P01	07. Alain Prost 08. Niki Lauda	1. /143.5/
1983	Marlboro McLaren International	MP4/1C MP4/1E	Ford Cosworth DFY TAG Porsche TTE-P01	07. John Watson 08. Niki Lauda	5. /43p/
1982	Marlboro McLaren International	MP4/1B	Ford Cosworth DFV	07.John Watson 08. Niki Lauda	2. /69p/
1981	Marlboro McLaren International	M29C M29F MP4/1	Ford Cosworth DFV	07. John Watson 08. Andrea de Cesaris	6. /28p/
1980	Marlboro Team McLaren	M29B M29C M30	Ford Cosworth DFV	07. John Watson 08. Alain Prost 08. Stephen South	8. /11p/
1979	Marlboro Team McLaren	M26 M28 M28B M28C M29	Ford Cosworth DFV	07. John Watson 08. Patrick Tambay	7. /15p/
1978	Marlboro Team McLaren	M26	Ford Cosworth DFV	07. James Hunt 08. Patrick Tambay 33. Bruno Giacornelli	8. /15p/
1977	Marlboro Team McLaren	M23 M26	Ford Cosworth DFV	01. James Hunt 02. Jochen Mass 14. Bruno Giacornelli 40. Gilles Villeneuve	3. /60p/
1976	Marlboro Team McLaren	M23	Ford Cosworth DFV	11. James Hunt 12. Jochen Mass	2. /75p/
1975	Marlboro Team Texaco	M23	Ford Cosworth DFV	01. Emerson Fittipaldi 02. Jochen Mass	3. /63p/
1974	Marlboro Team Texaco Yardley Team McLaren	M23	Ford Cosworth DFV	05. E. Fittipaldi 06. Denny Hulme 33. Mike Hailwood 33. David Hobbs 33. Jochen Mass	1. /73p/
1973	Yardley Team McLaren	M19A M16C M23	Ford Cosworth DFV	Danny Hulme Peter Revson Jody Scheckter Jacky Ickx	3. /58p/
1972	Yardley Team McLaren	M19A M16C	Ford Cosworth DFV	Danny Hulme Peter Revson Brain Redman Jody Scheckter	3. /47p/
1971	Bruce McLaren Motor Racing	M14A M19A	Ford Cosworth DFV	Danny Hulme Peter Gethin Jackie Oliver	6. /10p/
1970	Bruce McLaren Motor Racing	M7C M14A M7D M14D	Ford Cosworth DFV Alfa Romeo T33	Danny Hulme Bruce McLaren Andrea de Admich Peter Gethin Dan Gurney Nanni Galli	4. /35p/
1969	Bruce McLaren Motor Racing	M7A M7B M7C M9A	Ford Cosworth DFV	Deny Hulme Bruce McLaren Derek Bell	4. /38p/
1968	Bruce McLaren Motor Racing	M7A	Ford Cosworth DFV	Deny Hulme Bruce McLaren	2. /49p/
1967	Bruce McLaren Motor Racing	M4B M5A M7A	BRM 3.0	Bruce McLaren	10. /3p/
1966	Bruce McLaren Motor Racing	M2B	Ford SCA 3.0 Serenissima 3.0	Bruce McLaren	9. /2p/