F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Sir John Arthur Brabham rođen je 02.04.1926. godine u Hurstvillu, malom gradiću nadomak Sidneja u Australiji. Brabham je tri puta osvajao titulu svetskog šampiona u Formuli 1, i takođe je osnivač Brabham tima koji je nosio njegovo ime.

Puno ime:	Sir John Arthur "Jack" Brabham
Datum rođenja:	02. April 1926. - Hurtsvil
.
FORMULA 1
Aktivne godine:	1955. - 1970.
Timovi:	Cooper, Rob Walker Racing Team, Brabham
Broj trka:	128
Broj pobeda:	14
Broj titula:	3 /'59, '60, '66/
Prva trka:	1955. VN Velike Britanije
Prva pobeda:	1959. VN Monaka
Zadnja pobeda:	1970. VN Južne Afrike
Zadnja trka	1970. VN Meksika

Brabham je bio mehaničar u Australijskom vazduhoplovstvu, i vodio je omanju mehaničarsku radnju pre nego što je počeo trkačku karijeru u manjim klasama 1948. godine. Njegovi uspesi u manjim serijama u Australiji i Novom  Zelandu doveli su ga do pozicije da ode u Veliku Britaniju i tamo nastavi svoju trkačku karijeru. Zaposlio se u Cooper kompaniji koja je prizvodila automobile, ali je takodje dao svoj doprinos u pravljenju motora za Formulu 1. Sa Cooperom je osvojio dve titule svetskog šampiona 1959. i 1960. godine. Brabham je tako postao jedini vozač u Formuli 1 koji je šampionsku titulu osvjio sa svojim bolidom. Brabham je svojim jedinstvenim stilom vožnje zadobio veliki broj fanova, jer je u krivine ulazio sa punim gasom i naizgled nekontrolisanim proklizavanjem zadnjih točkova.

1949. Brabham u J.A.P. 880	1954. Brabham na Novom Zelandu

Sa 29. godina debitovao je u Formuli 1 sa pola litra slabijim motorom od konkurencije, a pre nego što je odustao na toj trci vozio je nekoliko krugova sa polomnjenim kvačilom. Kasnije te godine Brabham je vozio Maserati 250F i zauzeo treće mesto u trci koja nije bila u kalendaru F1, zajedno sa kolegom Stirlingom Mossom. Iako je završio iza Mossa, Brabham je ovu trku video kao prekretnicu u svojoj karijeri.

1959. godine osvojio je titulu sa Coventry Climaxom koji je bio pokretan Cooperovim motorom. Sezonu je otvorio na najbolji mogući način, pobedaom u Monaku, što je bila i njegova prva pobeda u Formuli 1. Druga pobeda, na VN Velike Britanije dala mu je prednost od 13 bodova u odnosu na drugoplasiranog sa četiri trke do kraja. Brabham je te sezone preživeo stravičan udes na VN Portugala, kada je jureći lidera trke Mossa, udario u Nicha Carbaia, a njegov bolid je poleteo kroz vazduh. Brabham je ispao iz bolida i pao na stazu, dok je bolid bio potpuno uništen. 

Titulu je osvojio na poslednjoj trci sezone na VN S.A.D-a u Sebringu. On je svoj bolid pregurao preko ciljne ravnine jer dok je vodio u poslednjem krugu ostao bez goriva. Uprkos tome što su bili prvi koji su imali na bolidu motor koji je bio iza vozača, Brabham i glavni dizajner Cooper tima Owen Maddock nastavili su sa inovacijama i naredne 1960. godine, kada je njihov Cooper T53 ponovo osvojio naslov svetskog prvaka.

1959. Brabham u Cooper T-51	1959. Brabham na VN Belgije

Uprkos ogromnom uspehu sa Cooperom, Brabham je bio siguran da može i bolje od toga. Kasne 1959. godine zamolio je svog prijatelja Rona Tauranca da dodje u Veliku Britaniju i radi sa njim na poboljšanju Sunbeam Rapier i Triumph Herald sportskih automobila, ali dugoročni cilj Brabhema je bio da dizajnira svoje sportske automobile.

Kada je sezona 1961. počela Lotus i Ferrari su imali Cooperove verzije bolida sa motorom iza vozača, ali su i nadmašili pionira Coopera, pa je kao rezultat toga bio razočaravajući, jer je Brabham sezonu završio sa samo četiri boda. Kako je tokom te sezone vozio svoje privatne Coopere na trkama koje nisu bile u šampionatu F1, i odličnim rezultatima na tim trkama Brabham je odlučio da napusti kompaniju i osnuje sopstvenu. 1962. godine krenuo je u sezonu sa bolidom kojie nio proizvod Motor Racing Developmentsa. Medjutim po tadašnjim pravilima u Formuli 1 motor je morao da bude zapremine 1.5 litara, a pošto njegov bolid nije odgovarao tim standardima, nije uspeo da pobedi ni na jednoj trci te godine. Mnogi kritičari su ga kritikovali zbog načina na koji je vodio tim, ali i zbog finansija koje je uložio bez ikakvog povratka.

1962. Brabham na VN Belgije	1964. Clark i Brabham na Indianapolis 500

Tokom sezone 1965. Brabham je razmišljo o povlačenju iz Formule 1 kako bi pomogao njegovom timu. Gurney je te sezone bio prvi vozač, i doneo je prvu pobedu timu, dok je Brabham svoj bolid pozajmljivao raznim vozačima. Na kraju sezone Gurney je odlučio da napusti tim i osnuje svoj privatni tim, a Brabham je odlučio da ostane još koju sezonu u Formuli 1.

1966. uvedeni su novi trilitarski V12 motori. Novi motori su se pokazali kao veoma teški i skupi za pravljenje i kao jako nepouzdani.  Brabham je imao drugačiji pristup. Angažovao je australijsku kompaniju  Repco da naprave trilitarski V8 motor za njega. Repco nije imao iskustva sa tako velikim morotima, ali je u saradnji sa Brabhamom konstruisao motore koji su bili daleko pouzdaniji od konkurencije. Iako je bio nadjačan u brutalnoj snazi motora, Brabham je sve nade polaga o pouzdanost svog V8 motora, koji je takodje bio u velikoj meri i lakši od konkurencije.

Kombinacija Repcovog motora i Brabhamove BT19 šasije koju je dizajnirao Turanac pokazala se kao veliki uspeh. Na VN Francuske, Brabham je pobedio u trci još od 1960. godine, i postao jedini čovek koji je pobedio u toliko trka sa svojim bolidom. Od tad su jedino Bruce McLaren i Dan Gurney ostvarili tako nešto. Četiri uzastopne pobede na početku sezone, kao i pobeda na VN Italije osigurale su mu treću šampionsku titulu. Tako je postao jedini osvajač šampionske titule koji je vozio bolid sa svojim imenom.

1965. VN Velike Britanije, Brabham u svom BT19	Brabham 1966. proslavlja osvajanje treće titule

1967. godine titula šampiona je otišla u ruke Brabhamovog timskog kolege Dennya Hulma, najviše zbog toga što je Jack Brabham imao želju da isprobava nove delove na bolidu tokom svake trke. Brabham je 1968. godine vozio u timu sa John Rindtom, i delom 1969. Brabham je pretrpeo ozbiljne povrede na nogama tokom testiranja. Vratio se trkama pre kraja sezone, ali je dao obećanje svojoj ženi da će se penzionisati na kraju sezone i prodati svoje akcije tima Taurancu.

Nakon povlačenja Brabham i njegova porodica su se vratili u Sidnej. Brabham je uvek pričao da on zapravo nikad nije hteo da se povuče iz trkanja, ali se njegova žena nadala da će njihova deca odrastati daleko od automotosporta. Jakc Brabham, iako sad već u devetoj deceniji života još uvek vozi svoj bolid sa kojim je osojio šampionske titule, a kako navodi, najviše voli da vozi kada je njegov veliki prijatelj Stirling Moss pored njega.

1969. Brabham u svom BT26A bolidu	2010. Jack Brabham