F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Mario Gabriele Andretti rodjen je 28.02.1940. godine u Montovunu nekadašnjoj Italiji,a sadašnjoj Istri u Hrvatskoj. Andretti je jedao od najuspešnijih Amerrikanaca koji je vozio u Formuli 1. Jedan je od dvojice vozača koji su uspeli da pobede na trkama u Formuli 1, IndyCar seriji, World Sportscar šampionatu i u NASCAR kupu. Ni jedan amerikanac nije pobedio u trci Formule 1 posle Andrettijeve pobede va VN Holandije 1978. godine. Andretti je ostvario 109 pobeda u trkačkoj karijeri, i ima pobedu na gotovo svakoj velikoj stazi.

Puno ime:	Mario Gabriele Andretti
Datum rođenja:	28. Februar 1940. - Motovun
.
FORMULA 1
Aktivne godine:	1968. - 1972. ; 1974. - 1982.
Timovi:	Lotus, March, Ferrari, Parnelli, Williams
Broj trka:	131
Broj pobeda:	12
Broj titula:	1 /'78/
Prva trka:	1968. VN Amerike
Prva pobeda:	1971. VN Južne Afrike
Zadnja pobeda:	1978. VN Danske
Zadnja trka	1982. VN Las Vegasa

U mladosti Andretti je vozio sve što je imalo četiri točka u Americi. Od lokalnih trka u običnim automobilima, preko nižerazrednih NASCAR serija, do IndyCar serije. Svoj debi u IndyCar seriji ostvario je 19.04.1964. godine na trci u Trentonu u New Jerseyu. Trku je započeo sa 16 mesta, a završio je na 11. Svoju prvu pobedu ostvario je na trci Indijanapolis, Raceway Park 1965. godine. Iste godine završivši treći na Indijanapolisu 500, donelo mu je prestižnu nagradu vozača godine. Naredne godine pobedio je na 11 od 15 trka i postao najmladji šampion u istoriji serije sa samo 25 godina. Kako se Formula 1 širila tokom 60-ih godina prošlog veka, Andretti je na Indijanapolisu 500 1965. godine sreo Colina Chapmana, koji je učestvovao u trci sa Jim Clarkom. Andretti je rekao Chapmanu za svoje ambicije da se trka u Formuli 1 i tada mu je Chapman rekao: "Kad budeš spreman, nazovi me".

1965. Mario Andretti, DuQuoin	1968. Mario Andretti

1968 Andreti je bio spreman, a Chapman mu je dao Lotus 49, sa kojim je Amerikanac osvojio pol poziciju na svojoj prvoj VN, bila je to VN SAD-a u Watkins Glenu 1968. godine. Andretti je tokom naredne četiri godine vozio za nekoliko timova u Formuli 1: Lotus, March i Ferrari, ali se isto tako koncentrisao i na svoju karijeru u Americi. 1971. godine kada je debitovao za Ferrari, u svojoj prvoj trci pobedio je na VN Južne Afrike, što je ujedno bila i njegova prva pobeda u Formuli 1. Tri nedelje kasnije u nešampionskoj trci na VN Questora u SAD-u, Andretti je doneo Italijanskom timu drugu pobedu.  Sve do 1975. godine Andretti nije vozio punu sezonu u Formuli 1. Te godine učestvovao je u šampionatu sa novim timom Pamelli. Iako je auto bio izuzetno uspešan u Formuli 5000 i u IndyCar seriji sa Andretijem za volanom, u Formuli 1 nisu uspeli da se dokažu. Andreti se na VN Španije kvalifikovao na četvrto mesto. Trku je vodio 9 krugova, ali je zbog kvara na amortizeru odustao iz trke. Sezonu je završio sa samo 5 osvojenih bodova. Andretti je tokom sezone uporedo vozio i trke Indy serije, pa je zbog toga propustio dve trke Formule 1 na sredini sezone.

1971. Mario Andretti na VN Južne Afrike	1975. Mario Andretti na VN Argentine

Kada se 1976. godine Pamelli tim povukao iz Formule 1, Andretti se vratio u Lotus tim. Tada je Lotus bio nekonkurentan tim, jer nije uspeo da nastavi poboljšanja na bolidu 72 iz 1970. godine. Andrettijev doprinos u rzvoju bolida, kao i vraćanju Lotusa u vrh Formule 1 bio je ogroman, a vrhunac je bio pobeda na poslednjoj trci sezone na planini Fuji u Japanu. Od početka sezone 1975. Lotus je razvijao revolicionarni bolid sa efektom prijanjanja, kako bi dobio veći downforce, a manji otpor vazduha. Andretti je jako dobro radio na set-upu bolida za svaku trku, isprobavajući gotovo svaku moguću strategiju kako bi dobio bolid koji je brz na pravcima, ali i bolid koj ce brzo proći kroz krivine. 1997. godine na Long Bichu, Andretti je postao jedini Amerikanac koji je pobedio na VN SAD-a. Lotus 78 "Krilati auto", pokazao se kao dominantan bolid 1977. godine. Ali uprkos četiri pobede te sezone, više nego bilo koji vozač, problemi sa pouzdanošću i sudari koje je imao Andretti rezultirali su da na kraju godine on završi tek na trećem mestu u šampionatu.

Naredne godine Lotus je doradio svoj bolid sa efektom prijanjanja, Andreti je osvojio titulu sa šest pobeda. Šampionat je osvojio na VN Italije, ali posle trke nije bilo slavlja jer je njegov timski kolega i veliki prijatelj Ronnie Patersonimao težak udes na startu trke, i iako je odveden u bolnicu na vreme, zbog težine povreda koje je ima, preminuo je te noći. Posle 1978. godine Andreti je imao malo uspeha u nastavku karijere. 1979. godine bila je teška za njega, jer se novi Lotus 80 pokazao kao nekonkurentan, a tim je morao da se osloni na stari bolid Lotus 79, koji je bio prevazidjen drugom generacijom vozila sa efektom prijanjanja. Naredne sezone bio je u paru sa Italijanskim vozačem Elio de Angelisom, i nešto ktatko sa mladim NIgelom Mansellom, ali je i dalje bvio ne uspešan.

1976. Mario Andretti u John Player Special Lotus	1978. Mario Andretti

Andreti je imao neuspešnu 1981 sezonu. Kao i drugi vozači, i Andreti je bio protivnik efekta prijanjanja u to vreme jer kako je objašnjavao da auto nije imao kontrolu, zanosio se i bacao na sve strane kako je hteo, vožnja je bila na ivici sa takvim bolidima. Naredne godine vozio je za Williams, pošto je njihov vozač Carlos Reutemann iznenada napustio tim, pre nego što je zamenio povrdjenog Didier Pironija u Ferrariju na poslednje dve trke sezone. Na VN Italije Andreti je uzeo pol pšoziciju, ali je trku završio na trćem metu.

Tokom karijere vozio je za šest različitih timova. Započeo je 131 trku, pobedio u 12, osvojio 18 pol pozicija i 19 puta se peo na pobedničko postolje. Titulu je osvojio 1978. godine, i sakupio 180 bodova u karijeri.

1982. Mario Andretti u Ferrariju na VN Italije	2010. Mario Andretti