F1-Serbia.com je portal posvećen dešavanjima iz sveta Formule 1

Andreas Nikolaus "Niki" Lauda rodjen je 22.02.1949. godine u Beču, Austriji. Tokom svoje trkačke karijere osvojio je 3 titule šampiona u Formuli 1, i bio je menadžer Jaguar tima dve godine.

Puno ime:	Andreas Nikolaus "Niki" Lauda
Datum rođenja:	22. Februar 1949. - Beč
.
FORMULA 1
Aktivne godine:	1971. - 1979. ; 1982. - 1985.
Timovi:	March, BRM, Ferrari, Brabham, McLaren
Broj trka:	177
Broj pobeda:	25
Broj titula:	3 /'75, '77, '84/
Prva trka:	1971. VN Austrije
Prva pobeda:	1974. VN Španije
Zadnja pobeda:	1985. VN Holandije
Zadnja trka	1985. VN Australije

Lauda potiče iz bogate porodice, pa su njegovi roditelji bili protiv toga da on vozi automototrke. Medjitm, uprkos protivljenju porodice, Lauda je počeo da vozi trke. Posle početka u Miniju, prešao je da vozi u Formuli Wee, ali je brzo napredovao i počeo da vozi privatni Porše i Chevron sportske automobile. Njegova kerijera nije išla nigde, sve dok nije od banke uzeo kredit kako bi kupio mesto u timu March u Formuli 2 1971. godine. Ubrzo je premešten u Marchov F1 tim, gde je 1972. godine vozio obe serije (F2 i F1 trke) iako su performanse F2 bolida bile dobre, sezona 1972. bila je katastrofa za Marchov F1 tim. Lauda je u očaju, jedno vreme čak razmišljao i o samoubistvu, ali je posle dobijenog još jednog kredita od banke, kupio sebi put do tima BRM 1973. godine.

1972. Lauda u March bolidu na VN Monaka	1973. Lauda u BRM timu na VN Velike Britanije

Lauda je bio izuzetno brz, ali kako se tim povukao, njegov veliki korak će uslediti kada je njegov kolega Clay Regazzoni potpisao za Ferrari, a sam Enzo Ferrari se raspitivao kod Ragazonnija kakav je Lauda vozač. Regazzoni je govorio najbolje o Laudi, pa je Ferrari lično otišao da potpiše mladog Austrijanca. Platio mu je sve što je Lauda dugovao bankama. Posle neuspešnih sezona početkom 1970-ih, i kulminacijom neuspeha 1973. godine, Ferrari se regrupisao pod kontrolom Luce di Montezemola i nova sezona se dočekala spremno. Sudbina tima bila je u rukama malo poznatog Laude, ali je Lauda brzo pokazao kakv je vozač, kada je na svojoj prvoj trci za tim iz Italije završio na drugom mestu, u prvoj trci sezone VN Argentine. Njegova prva GP pobeda u Formuli 1 došla je samo tri trke posle. Laudina prva pobeda, ali i Ferrarijeva (posle 1972.) došla je na VN Španije. Iako je Lauda te sezone ostvario 6 uzastopnih pol pozicija, manjak iskustva kao i nepouzdanost bolida, rezultiralo je još samo jednom pobedom te sezone na VN Holandije. Sezonu je završio na četvrtom mestu, ali je pokazao neverovatnu posvećenost timu u razvoju bolida i testiranju.

Sezona 1975. počela je slabo za Laudu, ali posle najboljeg plasmana na peto mesto u prve četiri trke, Lauda je pobedio na četiri od sledećih pet trka u novom Ferrariju 312T. Njegova prva titula šampiona potvrdjena je na poslednjoj trci sezone u SAD-u. Takodje je postao jedini vozač u Formuli 1 koji je stazu Nurburgring Nordschleife odvezao za manje od 7 minuta, što je smatrano ogromnim korakom, jer je Nordschleife u to vreme bila duža 3.5 km nego danas. Nasupro sezoni 1975., Lauda je dominirao na startu naredne sezone. Pobedio na četiri i bio drugi na naredne dve trke. Kada je ostvario svoju petu pobedu te sezone na VN Velike Britanije, Lauda je imao više nego duplu prednost u odnosu na najbližeg pratioca Jody Shecktera i Jamesa Hunta, a druga titula šampiona je bila zagarantovana. Pre njega to je jedino uradio Jack Brabham 1959. i 1960. godine. Takodje je postavio rekord u broju pobeda u jednoj sezoni koji je do tad držao Jim Clark.

1974. Lauda u Ferrariju	1975. Lauda i di Montezemolo pre VN Nemačke

Nedelju dana pre VN Nemačke na strašnom Nurburgringu (iako je u to vreme bio nabolji vozač na toj stazi), Lauda je pokušao da bojoktuje trku, najviše iz bezbednosnih razloga. Većina vozača glasala je protiv Laude, pa je trka ipak održana. U drugom krugu, na veoma brzom delu, pre Bergwerk krivine, Laudin bolid izleteo je sa staze, zbog, kako se pretpostavlja, kvara na zadnjem amortizeru, udario u nasip i odbio se na stazu, tačno na putanju Brett Lungersovog Surtees Forda. Laudin Ferrari buknuo je u plamenu, ali za razliku od Lungera, Lauda je ostao zarobljen unutar bolida. Arturo Merzario, Guy Edwards i Herald Erti stigli su na mesto nesreće nekoliko trenutaka kasnije, ali pre nego što su uspeli da ga izvuku iz olupine, Lauda je zadobio teške opekotine glave, ali je i udisao toksične gasove koji su oštetili njegova pluća i krv. Iako je Lauda bio u svesnom stanju nako što je izvučen iz bolida, ubrzo se onesvestio i pao u komu.

Lauda je zadobio trajne ožiljke na licu, koje su postale njegovi najjači atributi u očima javnosti. Jedinu operaciju koju je imao bila je operacija kapaka, kako bi mogao normalno da gleda, ali uprkos ožiljcima nije hteo dalje hirurške zahvate. Takodje, i njegovo desno uvo je u većem delu nestalo. Od tog incidenta uvek je nosio potkapu kako bi pokrio ožiljke, ali je imao dogovr sa sponzorima da reklamira proizvode na toj kapi.  Lauda je bio van takmičenja. Ferrari je bojkotovao Austrijski GP, zbog kako se navodi "posebnom" tretmanu koji je imao McLarenov vozač James Hunt na VN Španije. Carlos Reutemann je vidjen kao moguća zamena za Laudu. Lauda se vratio u kokpit posle samo šest nedelja (dve trke) kasnije, završivši četvrti na VN Italije. Tokom Laudinog odsustva, Hunt je smanjio bodovnu razliku u šampionatu. Pobedama na VN Kanade i SAD-a, Hunt je došao na samo tri boda iza Laude i sa samo jednom trkom do kraja sezone.

Na VN Japana, poslednjoj trci sezone, Lauda se kvalifikovao treći, jedno mesto iza Hunta, ali je trku završio samo dva kruga posle njenog starta. Zbog uslova na stazi i kiše koja je padala sve jače, Lauda je odustao jer je mislio da uslovi nisu sigurni. Hunt je vodio većinu trke, pre nego što mu je guma pukla i pao u poretku. Hunt je uspeo da se probije do treće pozicije i tako osvoji titulu za samo jedan bod. Uprkos tome, Laudin potez na trci je vidjen kao jedan od najhrabrijih u motosportu. Laudin prethodno dobar odnos sa Ferrarijem je uzdrman kada je odlučio da se povuče iz trke, a sezonu 1977. je teško pretrpeo iako je osvojio šampionsku titulu, više kroz doslednost nego kroz brzinu. Kako je najavio da napušta Ferrari na kraju sezone, Lauda je otišao ranije, zbog odluke tima da uvede treći bolid na VN Kanade i tada slabo poznatog Gillesa Villneuve.

1976. Laudin sudar na Nirburgringu	1977. VN Belgije, Lauda i Hunt

Kako je potpisao ugovor sa Brabhamom 1978. godine za milion funti, Lauda je vozio neuspešnu sezonu, najviše zbog jedne trke u kojoj je vozio Brabham BT46B "Funny Car". Pobedio je po prvi put sa bolidom, ali Brabham više nije koristio taj bolid u F1 da ne bi bio "javno" proteran. Na VN Kanade 1979. godine, Lauda je obavestio vlasnika Brabham tima, Beria Ecclestona, da želi odmah da napusti tim i povuče se iz Formule 1 jer više nema "želju za vožnjom u krug". Lauda se vratio u Austriju, gde je vodio kompaniju za charter letove.

1978. Lauda na VN Švedske	1979. Lauda na VN Brazila

Potreba za širenjem kompanije, i nedostatak novca navela je Laudu da se ponovo vrati Formuli 1. 1982. godine Lauda se vratio u F1 posle obećavajućeg testiranja u timu McLaren. Jedini problem bio je nagovoriti sponzore tima Marlboro da je još uvek u stanju da pobedjuje. Dokazao je to, kada je na trećoj trci od povratka, pobedio na VN Long Beacha. Lauda je svoju treću titulu osvojio 1984. godine za samo pola boda ispred Alana Prosta. Bodovi su podeljeni na VN Monaca zbog skraćenja trke. Pobeda na VN Austrije je bila jedna od njegovih poslenjih pobeda u Formuli 1. Sezona 1985. je bila najgora sezona u karijeri Austrijanca. Sa 13 odustajanja od 16 trka. Uspeo je da dodje do četvrtog mesta na VN San Marina, petog mesta na VN Nemačke, a jedina pobeda došla je na VN Holandije. To je bila poslednja pobeda za Laudu u karijeri, kao i poslednja VN Holandije u Formuli 1. Na kraju sezone se konačno povukao iz Formule 1.

2008. godine Američka sportska televizija ESPN, rangirala ga je kao 22-og vozača svih vremena, a 2005. godine austrijska pošta je izdala poštansku markicu u njegovu čast. Lauda je otac dva sina. Mathias je krenuo očevim stopama kao vozač, dok je njegov drugi sin Marlene, menadžer mladom Mathiasu.

1984. Lauda u McLarenu	2004. Niki Lauda sa sinom Mathiasom

U karijeri je iz 177 trka, pobedio na 25, 54 puta se peo na pobedničko postolje, ostvario 24 pol pozicije  i isto toliko najbržih krugova, a karijeru je završio sa 420.5 bodova. Nastupao je u pet različitih timova, March, BRM, Ferrari, Brabham i McLaren, ali kako je izjavio nedavno u jednom interviju, zauvek je bio i ostao Ferrarijev vozač.